Данило Бата Стојковић

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ

(1934 – 2002)

БИОГРАФИЈА

Рођен је 11. августа 1934 у Београду. Завршио је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Томислава Танхофера.

Први ангажман након завршених студија добио је у Југословенском драмском позоришту (1959) а затим је каријеру наставио у Позоришту Атеље 212 (1962). Последњих година живота његов позоришни опус везан је за Звездара театар где је играо од 1987. до 2002. године и где је одиграо седам улога са чак 1.102 извођења.

Последњу представу у овоземаљском животу одиграо је 13 фебруара 2002. године, на сцени која данас носи његово име. Била је то представа Професионалац Душана Ковачевића, у којој  је 416. пут тумачио улогу Луке Лабана.

Велика сцена Звездара театра носи име Сцена Данило Бата Стојковић од 2011. године.

Одиграо је преко 80 позоришних улога и снимио 68 филмова, више од 50 ТВ драма и 20 ТВ серија. Многе од њих данас чине антологију и историју српског позоришта и кинематографије.

ФИЛИП ДАВИД

„Бата Стојковић у пуној мери поседује оба дара која глумца чине великим: способност да изрази трагично и способност да га преобрати у комично, да успостави везу између ова два наоко супротстављена осећања, да води гледаоца од суза до смеха на начин како то чине само највећи и најмоћнији.“

МИРА БАЊАЦ

„Бата Стојковић не трпи мале глумце, са великима је немилосрдан. Дружити се са њим није лако, а радити је жестоко. Свакако, Бата Стојковић имаће свој сусрет у историји са великанима.“

ДУШАН МАКАВЕЈЕВ

„Бата је чудесан глумац. Чим се појави на сцени, гледаоца нешто шчепа и он тог несрећника, кога Бата игра, одмах воли и одмах се веже за њега.“

ЈОВАН ХРИСТИЋ

„Тај Лука Лабан једна је од највећих улога које смо последњих година видели на нашој позорници и остаће и у најизбир- љивијој антологији наше (како би рекао Лаза Костић) глумионице.“

ВЕЛИМИР ЛУКИЋ

„Бата Стојковић је глумац и само глумац, и пре тога и после тога он и не постоји. Многе сам вечери после представа провео са Батом и увек сам имао утисак, било о чему да је реч у тим касноноћним причањима, да разговарам са оним што је привремено сишао са сцене, где заувек пребива и заиста траје, живи, дише и мисли, и да је његов силазак и долазак међу нас само обмана и привид у платоновском смислу, сенка оживотворене велике идеје глумца.“

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ

„Бата Стојковић је био и остао мој велики пријатељ, заувек. Из овог нашег пријатељства – свакодневних сусрета или разговора, остварено је неколико „уметничких послова“ који су преживели године, деценије и XX век. Радост рада је један од основних предуслова да ће представа или филм то осећање пренети и на публику. Као импресарио великог, очаравајућег циклуса, званог – живот, Бата је одиграо улоге које су остале „лични картон“ једног времена и народа у потрази за сопственим идентитетом… Један од највећих глумаца којег смо имали и кога ћемо имати.“

ДАЛИБОР ФОРЕТИЋ

„Постоје и овдје и у свијету успјешни тандеми драмских писаца и редатеља, али тешко је наћи примјер такве консензибилности, у којој је драмски писац нашао свога глумца, или глумац свога писца, као што је случај Бате Стојковића и Душана Ковачевића. Не потцењујући његове остале креације, ниска ликова настала у Ковачевићевим драмама највиши су домети Батина глумства и креативности. У тим ликовима најбоље се може отчитати оно што Стојковића чини великим глумцем: његове мијене у непромјењивости.“

Позориште
(избор)

  • Play Strindberg

    (Едгар)

    Фридрих Диренмат

  • Пурпурно острво

    (Сава Лукич)

    Михаил Булгаков

  • Емигранти

    (xx)

    Славомир Мрожек

  • Ожалошћена породица

    (Агатон)

    Бранисалв Нушић

  • Цинцари или Корешподенција

    (Симеон Његован Лупус)

    Борисалв Пекић

  • Аудијенција-Вернисаж

    (Ванек)

    Вацлав Хавел

  • Балкански шпијун

    (Илија Чворовић)

    Душан Ковачевић

  • Клаустрофобична комедија

    (Сава оџачар)

    Душан Ковачевић

  • Професионалац

    (Лука Лабан)

    Душан Ковачевић

  • Урнебесна трагедија

    (Василије)

    Душан Ковачевић

  • Ђенерал  Милан Недић

    (Армијски ђенерал  Милан Недић)

    Синиша Ковачевић

  • Лари Томпсон – трагедија jедне младости

    (Драган Нос, Бојан Нос, Оливер Нос)

    Душан Ковачевић

Филм
(избор):

  • Човек из храстове шуме

    Мића Поповић, 1964

  • Зазидани

    Војислав Кокан Ракоњац, 1969

  • Мајстор и Маргарита

    Алексанар Петровић, 1972

  • Чувар плаже у зимском периоду

    Горан Паскаљевић, 1977

  • Пас који је волео возове

    Горан Паскаљевић, 1977

  • Посебан третман

    Горан Паскаљевић, 1980

  • Ко то тамо пева

    Слободан Шијан, 1980

  • Маратонци трче почасни круг

    Слободан Шијан, 1982

  • Како сам систематски уништен од идиота

    Слободан Шијан, 1983

  • Чудо невиђено

    Живко Николић, 1984

  • Варљиво лето 68

    Горан Паскаљевић, 1984

  • Балкански шпијун

    Божидар Николић, Душан Ковачевић, 1984

  • Сабирни центар

    Горан Марковић, 1989

  • Подземље

    Емир Кустурица, 1995

Признања и награде (избор)

  • Златни ловоров вијенац

    (МЕСС Сарајево, 1971, Кривице; 1982. Аудијенција – Вернисаж)

  • Октобарска награда Града Београда

    (1972, Play Strindberg)

  • Статуета „Ћуран“

    (Дани комедије, Јагодина, 1981, Ожалошћена породица; 1983, Балкански шпијун; 1988, Клаустрофобична комедија; 1990. Професионалац)

  • Стеријина награда

    (Стеријино позорје, Нови Сад, 1983, Балкански шпијун; 1990. Професионалац)

  • Прва награда за најбољу мушку улогу

    (Фестивал у Квебеку, Канада, 1984, Аудијeнција-Вернисаж)

  • Добричин прстен

    (награда за животно дело, УДУС, МПУС, Златара Мајданпек,1990)

  • Сребрна арена

    (Фестивал југословенског филма, Пула, 1969, Зазидани)

  • Златна арена

    (Фестивал југословенског филма, Пула, 1984, Балкански шпијун)

  • Награда „Цар Константин“

    (Филмски сурети, Ниш, 1984, Балкански шпијун)

  • Награда „Павле Вуисић“

    (награда за животно дело,Филмски сусрети, Ниш, 1989)