У данима када је због свих нас и људи које волимо најбитније остати код куће и бити одговоран за здравље читаве нације, важно је и квалитетно проводити време које нам је на располагању, поред обавеза и активности које имамо. Наша препорука су неке од култних представа Звездара театра које су остале забележене на РТС-у, а које можете из свог дома погледати преко званичног You Tube канала националне телевизије.
Клаустрофобична комедија, Професионалац, Баш бунар, Ђенерал Милан Недић, Доктор Шустер или Поглед у небо – ваше је да изаберете репертоар и одвојите времена да се упознате са ликовима наведених представа, или само подсетите како су оживљавали годинама на сцени Звездара театра.
Клаустрофобична комедија
Праизведба комада Душана Ковачевића, Клаустрофобична комедија, била је давне 1987. године. Представа која је имала близу 200 извођења до 1996. године, поново је премијерно изведена 23. децембра 2015. године, али са новом глумачком екипом и редитељем Дарком Бајићем.
Данас на Звездариној сцени и даље живе ликови Саве Оџачара, Нине Херберт, Јагоше Краја, које сада уместо Бате Стојковића, Мише Јанкетића, Секе Саблић тумаче други глумци.
„Клаустрофобичну комедију сам писао пре тридесет година. Писао сам је са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. Излазак из те наше тескобне куће – домовине, у земље „слободе“ – најчешће у Италију, било је осећање одласка на викенд затвореника осуђених на живот у комфорном затвору и под будним оком „једне од најбољих европских полиција“. Човек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава Oџачар у улози радничке сиротиње и тамнопутог Отела – човека заљубљеног у живот који му је недостижан. Поднаслов ове горке комедије могао би бити и наслов: Позориште потказује живот. То је тачна и ваљда једина честита страна потказивања као жеље за истином", изјавио је писац овог комада поводом премијере 2015. године.
У Клаустрофобичној комедији грали су:
Данило Бата Стојковић (Сава Оџачар), Михаило Јанкетић (Јагоша Крај), Јелисавета Сека Саблић (Весела Крај), Данило Лазовић (милиционер Вуле), Жарко Радић / Милан Михаиловић (Теја Крај), Софија Жугић (Нина Херберт), Дејан Пајовић / Ненад Чолић / Небојша Станковић / Љубиша Николић / Александар Израиловски (Леополд Вражик), Вања Јанкетић (Грабински).
Праизведбу Клаустрофобичне комедије можете погледати на следећем линку, а више о глумачкој постави данашње представе која се игра у Звездара театру сазнајте овде.
Професионалац
„Када се аплауз стишао и светла погасила једино што сам желео је да ова прича није истинита, да је Професионалац само продукт ванредне пишчеве маште и да мени, а ни вама никада на врата неће позвонити неки професионалац који мој живот боље познаје него ја сам. Али, исто тако верујем да то што на грешку и помишљам, није из убеђења него из страха од могућности.“ М. Л. Комуна, Кикинда, 17. јануар 1991. (Извор: Монографија Звездара театра, Феликс Пашић)
Да ли ћете и ви након што напустите своје кућно позориште имати исти утисак, сазнајте на следећем линку, где је забележена представа која је имала више од 400 извођења.
Занимљиво је да је током јубиларног 350. извођења Професионалца, Бата Стојковић уместо уобичајеног реквизита на поклон Богдану Диклићу дао џепни сат са посветом: „Мом Дику, Бата Стојковић, 10.1.1999.“
Представа је играна до 13. фебруара 2002. године, а након годину дана снимљен је и истоимени филм.
У комаду који је написао и режирао Душан Ковачевић играли су:
Богдан Диклић ( Ја - Теодор Теја Крај), Данило Стојковић (Лука Лабан), Неда Арнерић / Азра Ченгић / Елизабета Ђоревска / Љиљана Међеши (Секретарица) и Вања Јанкетић (један, сасвим нормалан, лудак).
Баш бунар
Представа Александра Поповића, Баш бунар премијерно је изведена 30. септембра 1996. Главне улоге у овом комаду тумачили су:
Миодраг Кривокапић (Манасије Врцељ), Љиљана Благојевић (Драгослава), Предраг Ејдус (Анастас Врцељ) и Ружица Сокић као Бисерка.
Петар Волк је о овој представи, у Илустрованој Политици забележио:
„Баш Бунар је тужна комедија, суморна драма, оптужница, али и вапај у име живота, потреба да се сведочи емоцијама, жеља за поруком да се олако не затиремо и не одричемо живота. Све је то исказано у стилу који је препознатљив у опусу овог аутора, што целој представи, уз сву опорост, обезбеђује аутентичност и шире метафорично дејство. Ово је, једноставно, Александар Поповић кога вреди гледати и уживати!“ (Извор: Монографија Звездара театра, Феликс Пашић)
Доктор шустер
Доктор шустер је прва представа изведена на Новој сцени Звездара театра 29. маја 2001. године. И опстала је на репертоару пуних десет година!
Душан Ковачевић, писац и редитељ овог комада је рекао: „Све у свему, могло би се рећи да учимо споро и погрешно, а заборављамо брзо и лако.“
У представи су играли:
Петар Краљ (Доктор Никола Кос), Весна Тривалић / Андријана Виденовић (Ана), Јелисавета Саблић (Дивна), Миодраг Кривокапић / Миодраг Крстовић (Бранко Бездан), Милош Стојановић / Ђорђе Марковић (Лола), Александар Маневски/ Бранко Кнежевић (Смиљан Стефановић), Иван Јанкетић, Душко Ашковић, Томо Коматина (Неколико проблематичних људи)
„У Доктору шустеру мисао о духовној супериорности одумирућег света старог грађанства заокружује се такође у завршном призору у коме познавање хришћанске молитве спасава живот. Циљ ових завршних призора Доктора шустера јесте да експлицирају мисао да су, иако потпуно изгубљени, опљачкани и поражени последњих година (до те мере да се чак не сећају да ли су икад живели – доктор се, рецимо, не сећа да ли је дипломирао), ови животни губитници ипак јачи од нове, криминализоване елите јер су сачували људскост, јер верују у Бога. У једном моменту главни јунак дословно каже: А знаш ли зашто је све тако?... Зато што су људи престали да поштују Бога.", бележи Иван Меденица у „Времену", 2001. године. (Извор: Монографија Звездара театра, Феликс Пашић)
Представу можете погледати овде.
Ђенерал Милан Недић
Kомад Синише Kовачевића, Ђенерал Милан Недић написан је 1982. године, али је своју позоришну премијеру имао тек десет година касније у Звездара театру.
Деликатна историјска тема којом се писац у овој драми бави, раних осамдесетих година прошлог века још није имала публику спремну да о Милану Недићу, његовој кривици или херојству размишља без притисака још увек снажне комунистичке, партизанске, титоистичке идеологије.
Представу која је доживела више од двеста извођења, режирао је Јовица Павић. Насловну улогу тумачио је Данило Бата Стојковић, а осим њега играли су: Радослав Миленковић, Мира Ступица, Ђуза Стојиљковић, Миша Јанкетић и Љиљана Благојевић.
Можете је погледати на следећем линку.
Поглед у небо
Поглед у небо Дејвида Хера у режији Љиљане Тодоровић имала је своју премијеру 2003. године на Новој сцени Звездара театра.
У представи су играли Воја Брајовић, Милица Михајловић и Радован Вујовић. Иван Меденица, позоришни критичар је поводом премијере овог комада, између осталог написао:
„Цео комад је, заправо, веома вешто скројен психолошки двобој између Њега и Ње, у коме је буквално свака реплика напад или одбрана једног од "такмичара" (ово је битно истаћи јер би могао да се стекне погрешан утисак да је реч о конверзацијској драми без изоштрене драмске радње). Овај двобој остаје без победника, бивши љубавници не обнављају стару везу, али сазнају о себи нешто што раније нису знали или нису хтели да знају. Њихов сукоб отвара прегршт психолошких питања од пресудног значаја за сваки љубавни однос; питања себичности, давања, поверења, самозаваравања, храбрости. Поред тог психолошког и раније споменутог социолошког слоја, ова љубавна прича нуди и значења која, у недостатку боље речи, можемо да назовемо филозофским; овде се јавља и онај чувени став Достојевског да је неупоредиво лакше волети људски род него конкретног човека поред себе.“ (Извор: Монографија Звездара театра, Феликс Пашић)
Уколико желите да погледата ову представу, доступна је на следећем линку.
Аутор: Слађана Николић
