Наш јединствени водич за лепши дан, сунчанија јутра и ведрије ноћи под звездама - Звездарин дневник лепих речи, добио је још једног члана. Глумица Лена Богдановић, која у представи "Љубав у Савамали" игра новинарку Лизет, шири са нама звездану прашину оптимистичних порука кроз стихове Љубомира Симовића "Међуигра".
Фото: Миша Обрадовић
Подсећајући на стихове из драме "Путујуће позориште Шопаловић", Лена нам поручује и да са нестрпљењем чека тренутак када ћемо се поново срести у позоришту после дуже паузе, у којој су сви театри били закључани.
И уз нашу жељу да се завесе на позориштима што пре подигну, преживеле су оне штошта...али опстајале упркос свему...да нам откривају нове, чаробне светове -“бескрај у два сата”. Једва чекам сусрете испред и иза завесе. Све, сваку ситницу која чини позоришни живот. И једва чекам да сретнем драге људе, са обе стране завесе. Биће - само још мало стрпљења! - поручује нам Лена.
Међуигра - Љубомир СимовићОва завеса скрива
Беду скупљу од злата,
Век сажет у два сата,
Бескрај на четири квадрата!
Испред ове завесе
Мрак је, у коме запалише
Спаситељи градове,
Сандуке, лађе и каце!
У мраку пред овом завесом
Мудраци надбудалише
Будале, а будале
Надмудрише мудраце!
Испред ове завесе рат
Кува завој и репу,
А мир рупу у глави
Плаћа рупом у џепу!
Иза ове завесе Рим
Претвара се у Алпе,
Алпи у рибљу пијацу,
А пијаца у степу!
Иза ове завесе, плав,
Вечерњи ветар бора
Море по коме плови
Лађа већа од мора!
Ова завеса дели свет
На мора огња и леда,
На позорницу и црну
Рупу која је гледа!
Ова завеса не дели
Златно на црно и бело,
Иза ње се црни и бели
И плави, златно цело!
Мишљу мудраца, кога је
Прапорац с капе огласио,
Иза завесе светли свет
Који се пред њом угасио!
(Из драме "Путујуће позориште Шопаловић")