Милена Дравић, глумица
„Јучерашњим даном у Звездару театар ушла је једна цунами енергија младих и фантастичних глумаца, предвођена Кузмановићем и осталима: Јованом Јовановићем, Ивом Илинчић, Бранком Јанковићем, Исидором Симијоновић и Амаром Ћоровићем. Представа је предивна, одлична режија и одличан комад. Публика није хтела да иде из позоришта, сви су остали до касно одушевљени, нису могли да се растану од позитивне енегргије која је скоро два сата емитована са сцене захваљујући ауторима. Звездара од синоћ има још један успех у иначе успешној каријери. Желим им да представа буде дуговечна!"
Милојко Божовић, уредник културе, Блиц
„Сви ми који смо живели последње срећно детињство и најранију младост у (СФРЈ) Југославији упознали смо некад, успут, бар једног симпатичног Босанца. Не оног из вицева него забавног, веселог, брбљивог, доброћудног типа који пуши сарајевски Марлборо, Бонд, Дрину, сарајевску наравно, пије шта стигне (пиву најчешће), испаљује форе на свој и туђ рачун...Све те и такве „босанчеросе" оживео нам је сјајни Андрија Кузмановић улогом Приповедача у новој представи Звездара театра „
Осама - Касаба у Њујорку".
Док води причу од Њујорка до родне Касабе (која може бити сваки град у провинцији и било где на свету баш као код Андрића) и Сарајева, од интернационалне атмосфере савремене Америке у њујоршком кафићу где данас конобарише, па назад у младалачку безбрижност Касабе и Сарајева, до рата који му је заувек променио живот, Андрија нас подсећа да његовог Приповедача знамо из „прошлог живота" и тера да му верујемо и саосећамо с њим. Ни трага у тој глуми од инспектора Плетикосића ког је тумачио недавно у „Сенкама над Балканом". То говори о великом потенцијалу. Али, ваљда је и он свестан, ако овде стане биће као да није урадио ништа посебно.
И није он једини добар у „Осами". Заправо, најјаче осећање после гледања ове представе је да, ипак, постоји опасно добра екипа младих глумаца који су право освежење на нашој озбиљно уморној и остарелој сцени. Редитељ Дарко Бајић одлучио се за ризичну поделу без великих звезда и погодио.
Какве роле две девојке - Исидоре Симијоновић (Есма, Венецуеланка манекенка) и Иве Илинчић (Милица, Францускиња уметница) за коју вероватно већина први пут чује, али после овог одлично ће је упамтити. Ту су и одлични Јован Јовановић (Мурат, Рус новинар), Амар Ћоровић (Бајо, Јеврејин Јапи) и маестрални Бранко Јанковић (Мунир, Мексиканац полицајац). Треба их гледати сад! Док су овако млади, талентовани и гладни сцене.
Текст Владимира Кецмановића, настао према његовој књизи „Осама", је жив, врцав, динамичан, Бајићева драматизација (уз Косту Пешевског) и режија, су допринеле да и представа буде таква. Компликовани временски и просторни скокови решени су савршено чему доприносе и занимљива костимографска решења Драгице Лаушевић и сценографија Весне Поповић. Представа, иако све време на клизавом терену који може да је одведе у тривијалност и прволопташки јефтини хумор, успева да остане озбиљна трагикомедија са примесама мелодраме и друштвене критике. Нема овде никакве испразне југоносталгије, али има жала и суза за изгубљеним љубавима, кумствима, пријатељствима, животима и једином земљом где онај Босанац с почетка није био странац."
Миљана Нешковић, новинар
„Звездара театар је синоћ представио снагу неких нових звезда, које су у пуном сјају својих драмских израза заблистале са најзначајнијих дасака на свету. И какав су само утисак оставили на све нас! Божанствено нешто!
Осама - Касаба у Њујорку је једна од оних представа које се могу изнова и изнова гледати. "
Мира Адања Полак, новинар и аутор емсије „Ви и Мира Адања Полак", РТС
„Одушевљена сам младом гардом глумца. Толико енергије на сцени - дирљиво до суза."
Снежана Стаменковић, новинар и уредник РТС, редакција културе
„Андрија Кузмановић, у захтевној улози Приповедача, води нас кроз време, кроз патњу и срећу, води нас у касабу и Њујорк, све у потрази за животом каквог више нема. Његови партнери на сцени су млади глумци који су показали да „нема зиме" за српско глумиште."
„Осама - Касаба је потресно, емотивно и уметничко искуство какво се не доживи често у позоришту! Ово је комад који те узнемири као човека који мисли и осећа. Извођење Андрије Кузмановића који се беспоштедно „дао" публици је за мене највредније ове магичне вечери.”