Сваки текст на нашем блогу је посебан и аутентичан, а откриће вам како изгледа рад у позоришту, како позориште може да вас очара, због чега ћете у њему доживети непоновљиве тренутке и најзад како да постанете и останете део наше галаксије легендарних тренутака.
Најновији текст за наш блог написала је Снежана Кривокапић, задужена за екстерне и интерне комуникације и улагање у локалну заједницу у компанији Јапан тобако, са којом спроводимо пројекте инклузије. Издвајамо део Снежаниног текста који нас је подједнако одушевио као и цела прича испричана из угла ове некадашње новинарке:
Oд пре готово три године, откако је фирма у којој радим, Јапан тобако, била покровитељ извођења Балканског шпијуна на јапанском језику, Звездара театар је за мене и више од позоришта. Сваку институцију чине људи и мене су кроз сарадњу са људима из Звездаре, „купили“ људи. Након и више него успешног извођења Шпијуна, у сарадњи са Асоцијацијом тумача српског знаковног језика и Градском организацијом глувих Београда, Јасна Новаков и Зоја Павловић су покренуле акцију „Да чујемо позориште” намењену глувим и наглувим грађанима.
Након што смо у оквиру двогодишње акције Да чујемо позориште, преводили представе на знаковни језик, како бисмо позориште учинили доступним и за наше глуве суграђане, ове године заједно настављамо да пружамо подршку осетљивим групама. Зато смо покренули акцију Позориште је и моја кућа, о оквиру које ћемо сваког месеца угостити чланове „Лице улице”, као и кориснице Саветовалишта за борбу против насиља у породици. Управо о томе, као и осталим стварима које воли у Звездара театру писала је Снежана у тексту који у целости можете прочитати на следећем линку.