У представи Клаустрофобична комедијa, Душана Ковачевића, тумачи улогу пољске балерине Нине Херберт. Њена животна девиза је „Живи, љуби, ради", код људи највише цени понизност, а када би јој остао један дан живота проживела би га као - човек. О положају Београда и Србије на европској културној сцени, о лепоти позоришта и живљења, у нашој рубрици „Кроз Звездарин телескоп” прича глумица Невена Вукес.
1. Ваша животна девиза?
Живи, љуби, ради.
2. Ваше највеће професионално кајање?
Када сам била дете, наметнули су ми реч „слобода” у свету глуме као нешто што се „мора” имати и како без те њихове „слободе” нећу моћи да радим посао који волим. Иза те њихове речи „слобода” су се крили лаж, бестид и лицемерје. На жалост, морала сам све то проћи да бих открила страшне тајне те речи… Заправо, то је исто као слика страшног вука прерушеног у најмилију овцу. И добила сам одговор да њихова „слобода” се крије у речи „преслобода”. Тако малена разлика на први поглед. А управо на тој „преслободи” лежи цео шоубизнис наше, а и светске културе илити некултуре. И да, кајем се што сам слепо следила „преслободу” лицемера још као дете. Али тим отркићем сам добила још драгоценије благо, да моја слобода не припада никоме до драгом Богу и ближњима.
3. Који је Ваш скривени таленат?
Писање и режија.
4. С којим позоришним ликом се идентификујете?
Сваки лик који сам оживела је пројурио кроз мене и за собом оставио нека питања. Тим питањима некада преиспитам себе, или свет и људе око себе.
5. Ком глумцу/глумици се највише дивите?
Имам колеге које су ми драге и поштујем их у њиховој понизности и посвећености уметности и стварању. Поштујем оне који „љубе уметност у себи, а не себе у уметности”, како би рекао Станиславски на првој страници „Система глуме” коју смо сви мање-више на првом часу глуме прочитали. Од колега поштујем јако Славка Штимца.
6. Коју особину Ваши пријатељи најмање воле код Вас?
Брзоплетост.
7. А коју највише поштују?
Није захвално говорити о себи на тај начин… указују они мени поштовање само својим присутсвом и што су ту да ме неуморно исправљају и усправљају.
8. Опишите нам у једној реченици културну сцену у Србији?
Наша културна сцена вечито показује тмурну слику живота какав јесте, кога јако добро знамо и сваки дан видимо/живимо, ту тешку и горку слику, јер нема храбрости да нас узрадује племенитом сликом живота какав би требало да буде и да на тај начин да шансу, да пробуди лепоту у нама и публици. Наду за боље и нама и другима око нас (са часним изузецима који то заправо и раде).
9. У којој позоришној реплици се највише проналазите?
„Не зовем га ја да краде Вуле. Јешће црн, горак и тежак хлеб. Али поштен. Можда за тог човека прва поштена кора хлеба у животу.” (реплика Саве Оџачара у представи „Клаустрофобична комедија”, Душана Ковачевића)
10. Коју особину личности највише цените?
Понизност.
11. Када би вам остао само један дан живота, проживели бисте га као…?
Човек.
12. Положај Београда на европској културној сцени?
Пуно свега и свачега и страх од простога.
13. Положај Србије на европској културној сцени?
То некако звучи као реторичко питање, а опет у исти трен тешко и лагано питање. Тешко због одговора, а лаганије постаје у стомаку када се прогута и прихвати. Далеко смо од свега. Та даљина од свега (читај света) није толики проблем колико је проблем даљина међу самим људима. Ту места за развој било чега нема. Та хладноћа диктира диктатуру која дише нашим просторима.
14. Шта недостaје српској позоришној сцени?
Достојанства.
15. Ваш омиљени стих из српске поезије?
„Наши дани” В.П. Диса… у целини.
16. Омиљени јунак из приче?
У последње време Тарзан.
17. Коју књигу тренутно читате?
Роман „Неколико птица, једно небо”, Мира Гаврана.
18. Коме Ви желите да будете узор?
Ако будем мудар узор, онда својој деци. Ако не будем мудра онда нек им је Бог у помоћи.
19. У чему је лепота позоришта?
Позориште има моћ да помери и највеће стене у срцима многих. И то „live", илити уживо. Позориште има моћ и да савест буди и пробуди и да душу разигра. Ту је његова лепота. И зато није позориште за свакога, ни на сцени, ни у гледалишту. Не воле сви да се померају, воле да стоје где јесу.
20. А лепота живљења?
У глаголу живети.
21. Ваш највећи професионали изазов?
Улога пољске балерине Нине Херберт у престави „Клаустрофобична комедија” Душана Ковачевића. Нина Херберт, како јој сами опис испред имена каже, је балерина и говори пољски. Балет нисам знала, а пољски језик ни у најави. Тако да је то било једно посебно искуство за мене и јако сам се радовала свакој плесној, језичкој и глумачкој проби. Из страха да нећу стићи да научим све на време, цео свој текст на пољском сам научила за седам дана, док сам поједине балетске фигуре сањала сваког дана до премијере. Међутим, сада, након више од 100 играња, могу рећи да уживам у сваком новом извођењу са драгим колегама на сцени.
Невена Вукес нам преноси позоришну реплику на пољском
22. Којом вештином бисте волели да овладате?
Да имам већу слободу док певам.
23. Препоручите нам представу, филм и књигу са домаћим потписом…
Представа „Осама - Касаба у Њујорку” у режији Дарка Бајића - јер одише младошћу, снагом, искреном драмом и љубављу!
24. Највећа лаж коју сте изговорили?
Највећу лаж сам изговорила самој себи. Богу хвала и слава да сам је на време разоткрила и радо је се не сећам.
25. Узречица?
Борим се против њих.
26. Ретко дивна особа коју сте упознали у последње време?
Драмски и романо-писац Миро Гавран.
27. Најдрагоценија особа коју имате?
Не замерите, али чувам је за себе.