Изолација и пандемија су нам ускратили много тога, а чини се највише оптимизма и мало лепих речи да прегурамо дан. Зато осмишљавамо јединствени водич за лепши дан, сунчанија јутра и ведрије ноћи под звездама. Ширимо звездану прашину оптимистичних порука кроз Звездарин дневник лепих речи! Подршку да започнемо ову рубрику дао нам је Владимир Ђурђевић, драмски писац и сценариста, аутор текста за представу Бајка о позоришту, која се више од пет година игра на сцени Звездара театра.
За Звездарин дневник лепих речи бих желео публици, али и будућим колегама, младим писцима, да предочим све предности писања драме у односу на писање сценарија. И обрнуто. За оне (малобројне) који не знају, драмски писац пише за позориште, а сценариста пише за телевизију и филм. То јесу сродни, али баш и нису слични послови. Аутор ових редова се опробао и у једном и у другом.
11 разлога због којих је боље бити драмски писац него сценариста
- Кад си драмски писац, директор позоришта верује да си паметан. Кад си сценариста, продуцент не зна како изгледаш, ни како се зовеш, нема појма да си паметан, важно му је само да је сценарио готов за јуче.
- На плакату представе твоје име је написано великим словима одмах поред наслова драме и не мрда одатле. На ТВ шпици твоје име прође за две секунде и написано је мањим словима од имена шминкерке.
- Драмски текст можеш да продаш више пута, сценарио само једном, мада се понекад деси да ни драму ни сценарио не успеш да продаш. Ниједном.
- Током извођења твоје драме, можеш кришом да уђеш у позоришну салу и да слушаш како се публика смеје. Верујеш да си геније. Кад гледаш своју серију на телевизији, можеш да чујеш смех само своје жене и таште. Не верујеш да си геније и све време се питаш због чега старија госпођа још увек живи са вама.
- Глумци на снимању не знају како изгледа писац. Глумци у позоришту се уплаше кад им писац дође на пробу. Нарочито ако је висок, брадат и дебео.
- Ако нешто зезнеш у тексту драме, имаш 30-40 проба форе да схватиш где то текст „не ради“ и да га промениш у ходу. Па чак и ако не промениш до премијере, променићеш тај текст за неку наредну продукцију. Ако зезнеш ТВ сценарио и он буде снимљен, то не може да се поправи. Остаје до века и сваки пут кад будеш гледао тај филм, нервираћеш се и зезаће те ортаци. Зезаће те чак и ортаци из старачког дома.
- Филмски или ТВ сценариста никад не постане популаран. Драмски писац постане популаран кад умре, нарочито ако је био комедиограф.
- Ако позоришни редитељ и помисли да је твоја драма лоша, обојица знате да он не уме да напише бољу. Филмски и ТВ редитељ је убеђен да уме да напише бољи сценарио од твог, само што нема времена.
- Кад драмски писац умре, његови наследници продају изнова његове текстове наредних седамдесет година. Деца сценаристе немају шта да продају, јер су сви његови сценарији вероватно већ реализовани.
- Кад напишеш досадну драму коју нико не жели да гледа, увек можеш да кажеш да је у питању висока уметност и да те публика није схватила. Утеху нађеш у томе што позоришни критичари мисле да си невиђени цар. Кад напишеш досадан сценарио, Димитрије Војнов те сахрани на Фејсбуку и нема утехе.
- Кад си млад писац увек можеш да позовеш девојку која ти се допада на своју представу, па је после представе упознаш са главним глумцима, па је одведеш на пиће и вечеру, па се и понадаш пољупцу за лаку ноћ. (под условом да се у међувремену није заљубила у главног глумца твоје драме). Кад си сценариста, можеш само да јој кажеш: "Гледај моју серију у недељу у десет"... ...и ништа вечера, ништа пиће, ништа пољубац.
Један разлог због ког је боље бити сценариста него драмски писац
Успешан сценариста има паре, успешан драмски писац нема паре...
Владимир Ђурђевић
драмски писац и сценариста