Поводом обележавања 40 година Звездара театра, данас је организован медијски догађај на ком су о свим протеклим годинама позоришта говорили Душан Ковачевић, директор Звездара театра, Воја Брајовић, глумац и редитељ, Вида Огњеновић, редитељ, Егон Савин, редитељ, Владимир Ђурђевић, писац, Марко Мисирача, редитељ и Слободан Иветић, сценариста и редитељ.
Фото: Бошко Карановић
Говорници су се кроз своје излагање осврнули на временски период у ком су активно радили и стварали у Звездара театру.
- Ових 40 година је прошло брзо и када помињемо бројеве и прошлост имам утисак да трчимо низ брдо. Звездара је данас, мерећи људским годинама, у најлепшем периоду живота. Моје прво сећање на Звездару је много лепих и узбудљивих представа и на жалост, много људи којих нема. Ово позориште чека дуга и успешна будућност ако настави путем којим је пошло – промоцијом нових домаћих драмских писаца у извођењу великих глумачких имена са генерацијама млађих глумаца који тек освајају позоришни свет. Звездара театар је одавно пример новог модела позоришта и пример за неке будуће позоришне куће – рекао је Душан Ковачевић, директор Звездара театра.
Глумац Воја Брајовић се присетио рада на првој представи која је изведена у Звездара театру 8.10.1984. - Мрешћење шарана, Александра Поповића.
- Сећања тешко могу да вам пренесем... Било је јако узбудљиво јер је Мрешћење шарана било забрањивано у два наврата. Био је изазов стварати ново позориште које је специфично, јер функционише са јако мало људи. Занимљиво је да је ипак овај комад у режији Дејана Мијача, дуго живео и био дуговечан, што је и очекивано са једним таквим писцем и редитељем. Играли смо га и у Загребу чак 49 пута – рекао је Брајовић.
Редитељ Егон Савин режирао је другу представу Звездара театра Ратнички растанак чија је премијера била месец данас након Мрешћења шарана. Током година режирао је још неколико представа, а данас су на репертоару представе Пасивно пушење, и Књига о Милутину која је за непуне три године одиграна преко 200 пута.
- Са временске дистанце лакше сагледавамо феномен Звездара театра. То је било време једнопартијске државе која је улагала велики новац у културу, али је истовремено спроводила озбиљну контролу над свим, пазили су на читав процес рада и стварања. Звездара је била слободно позориште у које је ушла цела генерација нових писаца. Људи су били ганути до суза, јер су овде могли да раде шта воле што је било равно чуду. Публика је то одмах осетила, могли су да гледају што нису могли у другим позориштима, забрањене теме и садржаје – присетио се Савин.
Вида Огњеновић је била редитељ треће представе Нечастиви на филозофском факултету, Ива Брешана.
- Звездара театар је било и остало слободно позориште. Имало је од почетка огромну улогу због ослобађајуће енергије коју је носило, глуме, режије. Радећи на представи Нечастиви на Филозофском факултету глумац Иво Брешан рекао је: „Ако прође ја сам спашен, не идем у пакао“. – истакла је Огњеновић.
На догађају је представљена и интерактивна публикација „На радост публике“ аутора Владимира Ђурђевића и Марка Мисираче, којом су обухваћене најзначајније позоришне године.
- Рад на публикацији је био изазован и узбудљив. Четрдесет година историје је требало спаковати у стотинак страница. Поред, сад већ неких, култних представа и догађаја који су неизоставни део сваке приче о Звездара театру, одлучили смо да пробамо да испричамо и неке, до сада, неиспричане приче. Интервјуи са глумцима, редитељима, писцима и композиторима су били најузбудљивији део посла. Мислим да је, тим премијерно испричаним причама, ова публикација добила на свежини, на топлини и да се прилично разликује од сличних издања. – каже један од аутора публикације, Владимир Ђурђевић.
Данас је емитован и документарни филм о Звездара театру „Кућа међу звездама“, редитеља и сценаристе Слободана Иветића.
- Било ми је важно да филм не буде у служби позоришта већ да се две уметности допуњују и надограђују, да филмска слобода испуни ограничени простор позоришта, у коме камера прескаче све рампе и пролази кроз зидове, сцене, кулисе и завесе, иде тамо где публика не може, откривајући магију театра на извору, где она настаје. Поштовао сам најважнији принцип у нашем послу – да филм не сме да буде досадан. Нема наратора, сведоци и учесници живота Звездара театра лично казују биографију своје куће сопственим речима и сећањима. Истина са којом то чине обасјава „Кућу међу звездама“ емоцијама и страшћу које нас уверавају да ће и других 40 година овог позоришта бити виталне и узбудљиве – закључио је Иветић.
Четрдесета позоришна сезона у Звездара театру почиње 6. октобра пермијером комада Удовица живог човека Душана Ковачевића.
Видимо се!