Након паузе коју је направила због нове животне улоге - постала је мама једног дечака, Нина Јанковић се враћа на сцену Звездара театра, у улози Миле коју игра у представи „Хипноза једне љубави”. Нина нам открива да ли има трему пред враћање на сцену, колико је улога маме утицала на улоге које има у послу, као и шта очекује од нове позоришне сезоне у Звездара театру.
Фото: Андреја Дамјановић
Ближимо се 100. „Хипнози”, а уједно и твом повратку на сцену. Је л’ присутна трема након дужег одсуства, или имаш неки други осећај?
Код мене је увек присутна та позитивна трема, коју лако савладам, већ после прве реплике. Мада мислим да ће овај пут бити мало другачије, иако је ово моја улога, после годину дана паузе, Бодиног појачања, имам осећај као да ускачем у Хипнозу. То је све чар нашег посла.
Колико животне улоге (као што је улога маме), утичу и на улоге које имамо у послу? Да ли је код тебе у том случају нешто другачије?
Утичу на нас саме, а самим тим и на улоге. Мислим да сам богатија за једно ново искуство, које ће ме временом чинити све сигурнијом и јачом и дати на сцени нешто ново што до сада нисам показала!
Када би требало да издвојиш најемотивнији тренутак на позоришној сцени, то би био...?
Плес Миле и Маја и њихов одлазак НЕГДЕ... Као и последњи монолог Ане Карењине пре него што се бацила под воз.... Могло би се рећи да су ми одласци слаба тачка...
Нина у улози Миле, представа Хипноза једне љубави, Душана Ковачевића
А најемотивнији тренутак на животној сцени...?
Дефинитивно порођај и тренутак када сам угледала свог сина. Мада сам ја јако емотивна особа и срећна сам што имам стварно прегршт таквих тренутака у свом животу.
„Хипноза једне љубави”, у којој тумачиш улогу ћерке Миле, је између осталог и прича о одласцима... Да ли си некада била у ситуацији да одлучујеш између отићи или остати?
Биле су приче али никад се није десило нешто конкретно, па да смо били у прилици да већамо. Мени је јако жао што млади одлазе и искрено се надам да ће се нешто променити.
Из угла родитеља, одласци су увек тежи...Пошто си сада и сама у улози родитеља, постоји ли неки универзални савет који би дала младима који би се нашли у дилеми „отићи или остати”?
Битно је да знају куда иду. Ја бих свог сина подржала када би пожелео да оде и вероватно би тада отишли и ми са њим. Пошто не волим одласке, раздвајања, мислим да би то било одлично решење.
Твоја очекивања од нове позоришне сезоне у Звездара театру...
Да наставе тамо где су стали а стали су на врх, сада га треба продужити.... (мислим на све представе и цео тим који стоји иза Звездара театра)!