Премијерно извођење комада „Кућа“ Небојше Илића у продукцији „Звездара театра“ заказано је за 8. октобар од 20 часова, на Новој сцени. Тим поводом данас је одржана конференција за новинаре, на којој су говорили редитељ представе Воја Брајовић, директор Звездара театра, Душан Ковачевић и глумачка екипа коју чине: Бранимир Брстина, Небојша Илић и Ивана Зечевић.
Фото: Бошко Карановић
- Ово је једна лепа камерна драма прожета са мало фантастике, која је у жанру и духу већине представа које се играју у Звездара театру. Та прича, пошто је назив конкретан, реалан и симболичан, може да се прича из више углова. Тако да ће сваки гледалац видети своју причу. Причу о нашем расељењу и том великом проблему који нас прати цео 20. век. Реч је о томе да смо ми као народ цео 20. век и четвртину 21. века у потрази за идентитетом куће. Цео век је прошао и ми заправо покушавамо да дефинишемо то шта је наша кућа и где је, и колика је окућница и колико нас има и зашто смо такви какви јесмо, или нисмо. Ово је конкретна прича која се тиче нас, наших сеоба, одлазака, да ли из социјалних разлога, жеље за усавршавањем, спознајом новог света...Тек, више од једне трећине нашег народа је у иностранству. Ова прича је заправо о томе како једна породица која је у расејању не зна тачно како се осећа ту где је та њихова кућа. Та кућа је мобилна у смислу да имате осећај да кад сте у иностранству вам фали ова кућа овде, а кад сте овде имате осећај да би било боље да сте негде другде. И тај немир уствари је прича о овом комаду и наслања са на традицију и све оно што прати причу о једној породици. – рекао је директор Звездара театра, Душан Ковачевић.
Писац Небојша Илић, који уједно тумачи лик оца у овом комаду, истиче како га је одувек интересовало питање „странствовања“.
- На гостовањима у Канади често сам разговарао са пријатељима и домаћинима који су и формално странци...некако ми је то питање „странствовања“ увек било и занимљиво и болно и замишљао сам себе у тој ситуацији. Какав бих ја био човек када бих отишао негде другде, да ли бих био исти човек, тако „пресађен“ из једне земље у другу. Као каква биљка бих растао, какве бих плодове доносио? Онда сам увидео да не морам да одем у Канаду да бих се осећао као странац, да је довољно да могу да возим кола мало дуже по граду и да не препознајем неке делове. И да ту могу да видим како време некако пребрзо иде, да ме претиче, и на нивоу обичаја и на нивоу комуникације. Некако се свет брзо мења да не стижем да приметим промене и самим тим се осећам често као странац. И кад сам сам са собом постоји тај осећај „странствовања“ у мени и имао сам потребу да кроз тај један хришћански увид покажем да ово што видимо није све. Да смрти нема и да смо некако сви у једној кући и да вечност већ негде овде почиње. – истакао је Илић.
Воја Брајовић, редитељ најновијег комада театра под звездама такође каже да је питање расељења једно од главних којим се представа бави.
- Није несрећа нашег народа што је био 500 година под Турцима, него што је више од тога био у расејању. И то расејање нас негде увек враћа уствари на то да стварно имамо жељу да се вратимо кући, или се питамо шта је наша кућа. Видео сам да имам велику одговорност да овај диван текст претворимо у представу. Текст који има једног магичног реализма, инспиративног, а који не жели никога да импресионира. Желели смо да вам дамо нешто што ће пробудити најплеменитије емоције, од смеха до суза, до тога да се негде замислите и видите шта је та вештина глуме која постоји због вас који то гледате. Представа управо хоће да вас обрадује и да вашој души донесе нешто због чега ћете пожелети поново да дођете. – рекао је Брајовић.
Фото: Бошко Карановић
Бранимир Брстина у новом комаду тумачи лик деде.
- Када сам прочитао текст прво ме је забринуло то што сам помислио ко ће ово да режира. То је била прва мисао. Прво што сам препознао у тексту је позориште које волим, препознао сам тематику која нам је негде заједничка у разговорима... А једна мала необичност је да смо Небојша и ја исто помислили, а то је да је Воја тај који треба да режира овај комад. Желим да истакнем да је у овом послу добро кад имаш од кога да учиш, било да је то у искуству какво има Воја или младости какву има Ивана. Војино искуство, знање и дар су разлог зашто ова представа може бити и вама занимљива, а ја желим да то тако буде. – каже Брстина.
Најмлађи члан екипе је Ивана Зечевић, која ће у „Кући“ играти ћерку.
- Хвала на указаном поверењу, стрпљењу и љубави без које не бих овако лако и емотивно прошла кроз све ово. Ово је до сада најзначајније што сам радила. Позориште је за мене највећа страст, нешто што ме је ослободило. Овај текст ми је допустио да осетим неке дубоке емоције које ми је значило да изговорим. Ова представа се тиче свих нас. Те емоције су дубоке, породичне и есенцијалне и коначно знам зашто играм и због чега играм овај комад. – изјавила је Ивана.
„Кућа“ ће бити репризно изведена у четири термина, 10, 17, 21. и 28. октобра. Сценограф и костомограф је Јелисавета Татић Чутурило, композитор Војислав Аралица, продуцент Драгиша Ћургуз.
Видимо се на 92. премијери Звездара театра!
