Још један веома важан тренутак за Звездара театар десио се 1987. године, када је писац Душан Ковачевић, који је тада већ имао велику популарност јер су његови комади били веома успешни у бројним позориштима, коначно дошао и у Звездара театар. Имао је само један услов - да сам режира своју нову драму под насловом „Клаустрофобична комедија“. Желео је да оно убеђење с којим је стварао текст остане неизмењено и неоптерећено сложеним редитељским поступцима. Тако је у фокусу остала сама била прича, горка комедија о једном друштву и многима који су у њему остали заглављени. Представа „Клаустрофобична комедија“ премијерно је изведена 6. новембра 1987. године, по тексту и у режији Душана Ковачевића.
Ова представа је својим успехом обележила историју Звездара театра. Да је била веома квалитетна и по оцени публике, али и стручних позоришних људи сведоче бројне награде. На 33. Стеријином позорју и 17. Данима комедије 1988. године представа осваја по четири престижне награде. Свако од укупно 198 извођења представе било је пуно и погледало ју је више од 60 хиљада гледалаца. Оно што је веома допринело успеху ове представе је невероватна глумачка екипа. Њихову игру и ликове које су изградили, најбоље је описао позоришни критичар Авдо Мујчиновић.
„Данило Стојковић редуцираним глумачким средствима, тек са покојом гестом и мимиком, бриљантно је остварио лик Саве Оџачара; топлина, хуманост и оштроумна запажања, зачињена хуморним пасажима којима је осенчен овај лик у Стојковићевој интерпретацији, ретко се срећу на нашим сценама. Јелисавета Саблић тумачи сестру Веселу која црнину носи због сопственог живота. Саблићева у три вербалне сцене, колико их има у представи, такође на бриљантан начин формулише лик. Политичког функционера Јагоша импресивно тумачи Михаило Јанкетић, док је млади Теја у тумачењу Жарка Радића упечатљив, као нека врста романтичних песника који боси крећу у борбу за истину и правду. Изван сваког клишеа Данило Лазовић игра милиционера Вулета: ногама у граду, а главом у завичају, Лазовићев Вуле јесте болна слика те двојности. Софија Жугић као балерина Нина била је сигурна и у играчким и у глумачким партијама“, тако је за „Политику експрес“ о представи писао Авдо Мујчиновић, непосредно након премијере.
„Клаустрофобична комедија“ је представа која у Звездара театру има најдужу традицију. У новој постави, у режији Дарка Бајића, поново је на сцени овог позоришта од 2015. године и до сада је изведена више од 100 пута. Ова представа најбољи је доказ чувене реченице Душана Ковачевића да „Позориште поткајузе живот“. Можда је управо у томе њена моћ и њена тајна.
Аутор: Маја Милић