Велика сцена Звездара театра од 2011. године носи име глумца Данила Бате Стојковића. У овом позоришту је играо у седам представа и укупно 1102 пута извео своје роле којих се и дан данас сећамо. Сава Оџачар у „Клаустрофобичној комедији“, Лука Лабан у „Професионалцу“, Василије у „Урнебесној трагедији“, три лика у представи „Лари Томпсон-трагедија једне младости“...овим и другим незаборавним улогама које је Данило Бата Стојковић подарио публици, заслужио је позицију једне од најсјајнијих звезда глумачког неба.
За њега је свака представа била свечаност која захтева и потпуну елегантност. У свом беспрекорном оделу скројеном по мери увек је долазио у позориште, не само на премијере. Отменост, која му је била урођена, даровао је и сваком свом лику, да је грчевито чува као једну од ретких ствари која им је остала у животу. Био је тумач трагике свакодневног човека, краљ изманипулисаних људи којима је толико пута на сцени или на филмској траци дао глас и обличје. Све улоге је градио темељно и стрпљиво, са пуно детаља који су били пресудни. Увек је имао свом лику нешто да дода и због тога је тврдио да се никада није заситио ниједне своје улоге.
„Неки кажу: Одиграм једну улогу пет пута и више ми се не игра. Мени се тек игра кад играм двестоту. Само мислим на тристоту! Кажу: како ти није досадно? Како досадно? Па стално има посла око улоге. То је као кад имаш стан па га једанпут почистиш и кажеш довољно је за цео живот. А прашина што попада, а што хоће да зарђа, а што му треба нови детаљ, а што му треба понекад цвеће...Па то је све исто и с једном улогом. Сваки пут јој фали понешто. Кад добро одиграм представу, ја не могу да заспим целу ноћ. Кад лоше одиграм, по мом неком убеђењу, одмах заспим-да заборавим. Мада ме сутрадан то кљуца“, говорио је Данило Бата Стојковић.
За њега је онај час у коме не би осећао радост и енергију на сцени био најкобнији. Ту равнодушност које се највише плашио, сва срећа никада није дочекао. До последњег дана је био у потпуности посвећен свом послу. Болест с којом се последњу деценију живота борио није га спутала да сваки пут заблиста на сцени, да корача одважно и сигурно. Тако је и последња представа коју је одиграо симболично била „Професионалац“, само неколико дана пред његов вечни одлазак. Одиграо ју је на Великој сцени Звездара театра која ће наставити да чува његов лик и његово име.
Више о глумцу Данилу Бати Стојковићу можете пронаћи овде.
Аутор: Маја Милић