Публика Звездара театра од марта може да га гледа у улози Рашина, у комаду "Берачи снова", Владимирa Ђурђевића. Каже да је захвалан и срећан сваки дан што има прилику да постоји, јер је живот велики поклон. Волео би да буде узор свим мушкарцима на планети и истиче да су му Сандра и Софија највеће инспирације, мотивације и награде. У рубрици Кроз Звездарин телескоп вас мало боље упознајемо са глумцем Иваном Јевтовићем.
Фото: Жељко Јовановић
1. Ваша животна девиза?
Није све тако Црњански!
2. Ваше највеће професионално кајање?
Ниједно.
3. С којим позоришним ликом се идентификујете?
Одмах сам се сетио прецизне инструкције мог оца Владимира: ”Кад завршите посао на сцени оставите лик на чивилуку обавезно!”
4. Ком глумцу/глумици се највише дивите?
Дефинитивно – покојном Власти Велисављевићу. После свих животних искушења дао је толико радости на сцени, захвалан што се бавио глумом. Његов приступ је путокоз.
5. Коју особину Ваши пријатељи најмање воле код Вас?
Инсистирање на прецизности.
6. А коју највише поштују?
Дисциплину и посвећеност.
7. Опишите нам у једној реченици културну сцену у Србији?
Однос државе према култури је као да је то већ 30 година последњи вагон нашег воза, који је потпуно запостављен. Познато је колико су мали буџети за културу годинама. Са друге стране ми сви смо као неки неуништиви коров, или дивља биљка која константно расте, односно већ три деценије се догађају џуда - песме, представе, филмови, слике...Шта би се тек десило кад би имали подршку коју наши талентовани људи заслужују?
8. У којој позоришној реплици се највише проналазите?
”Ја сам Били, Били Питон, копам гробља дању ноћу, гледам смрт право у очи!” - из представе “Маратонци трче почасни круг “ Позоришта на Теразијама, у режији Кокана Младеновића.
9. Када би Вам остао само један дан живота, проживели бисте га као…?
Дан са гласним Р’н’Р у предивној природи и моје суштине у загрљају - Сандра и Софија.
10. Положај Београда на европској културној сцени?
Бг некултура! За сад се споро развијају потентне акције - отварање нових галерија, позоришта, клубова, сцена, како би морало. Слични градови нашем имају много богатију културну понуду. Праг, Будимпешта, Букурешт!?!
12. Положај Србије на европској култруној сцени?
Србија из сличних проблема недовољно присутна на светској сцени. Прво је неопходно “засадити па понудити на светским фестивалима”.
13. Шта недстаје српској позоришној сцени?
Пре свега системска подршка младим уметницима и независној сцени. Београду и другим градовима у републици је неопходно дугорочно улагање у алтернативне просторе деловања и позоришне трупе. Београд заслужује 20 или више представа и изван институција. То би нам донело нове драме, инвенцију у продукцији, глумце, али и нову публику.
14. Ваш омиљени стих из српске поезије?
Песма „Пас који је појо Сунце“ Милене Марковић. Али и један од мојих – „Један крвави пингвин гласно негодује: Шта радите нашој планети, ви двоножни дигитмани??!“
15. Ваш омиљени сликар и писац?
Горанка Матић, фотограф и писац Растко Јевтовић.
Фото: Јаков Симовић
16. Омиљени јунак из приче?
Дечак из приче “Добро дрво” .
17. Коју књигу тренутно читате?
”Инферно”, Стринберг.
18. Коме Ви желите да будете узор?
Свим мушкарцима на планети.
19. А ко Вас доживаљава као највећи узор?
Вероватно моји студенти и ученици, моји другари из бенда (чини ми се).
20. У чему је лепота позоришта?
Позориште је вечно. Потребе за њим ће бити све веће. Интеракција таквог интезитета је незаменљива!
21. А лепота живљења?
Можда је хемијски склоп мог организма специфичан, али ја сам заиста захвалан и срећан сваки дан што имам прилику да постојим, јер ме баш баш има и радујем се свему. Живот је велики поклон, велика срећа. Морамо да га негујемо!
22. Ваш највећи професионали изазов?
Изазов је остати радознао и спреман.
23. Којом вештином бисте волели да овладате?
Да имам прилику да се више бавим дрвећем и биљкама, неговањем.
24. Препоручите нам место у Србији које обавезно морамо да посетимо?
Неготин или Нитоген, диван град, људи, фантастична природа и историја. Али и Сурдулица са Власинским језером, Ваљево са околином, Ужице, Врање...
25. А представу, филм и књигу са домаћим потписом…
Књигу “Чудо у Поскоковој Драгој” Анте Томића, филм “Отац” са Хопкинсом у главној улози, представа “Игра пацова” мојих студената са претходне класе.
26. Највећа лаж коју сте изговорили?
Немам.
27. Узречица?
Ајмо гласније, слободније.
28. Ретко дивна особа коју сте упознали у последње време?
Алиса Стојановић. Спремамо у „Атељеу 212“ нову представу која се зове “64”, Тене Стивичић. Учим и уживам.
29. Најдрагоценија особа коју имате?
Моје Сандра и Софија. Инспирације, мотивације, награде. Мој смисао!
