После петнаест година, глумац Милутин Мима Караџић се враћа на сцену Звездара театра. Он тумачи насловну улогу у новој представи „Феликс". О томе како описује овај лик и како се осећа поново на даскама овог позоришта, разговарали смо са Мимом Караџићем.
После петнаест година враћате се на сцену Звездара театра. Овде сте играли у представама „Хамлет у Мрдуши Доњој“, „Анђела“ и „Тре сореле“. Како се осећате данас у овом позоришту?
Нисам се вратио Звездара театру случајно. Овде сам имао много играња, много гостовања. Дружење са свим овим људима довело је до тога да Звездара театар постане моје позориште. У Звездари имамо све, имамо тај леп осећај и волимо ту да радимо.
Играли сте дуго у позоришту, ал' некако се чини да сте више улога остварили на филму и на телевизији. Да ли можете да се определите, позориште или филм?
Позориште и филм се воле једнако, ти налазиш ужитке и у једном и у другом. Али, суштина је да је позориште жива ствар, има одговор зато што у сали имаш публику која реагује, коју осећаш, коју видиш. На филму то немаш, имаш редитеља, камеру, екипу која ту стоји. Али и за камеру се може радити са много љубави, тако да не бих то одвајао. Више ме везују за филм и телевизију зато што глумца публика препознаје по томе. Један филм или серију погледа милион људи. Док ми дођемо до те цифре са неком представом треба је одиграти много пута. У сваком случају, и на филму и у позоришту играм са много љубави.
Играли сте у серији „Сиви дом“. Да ли је то била Ваша прва сарадња са редитељем Дарком Бајићем?
Да, то је прва сарадња. Сјајна серија, имам пуно успомена на њу. Били смо млади глумци, почетници, свашта смо пролазили радећи ту серију. Тај период, годину-две је био потпуно невероватан у смислу сазревања како глумачког тако и професионалног, али и као човек си сазревао уз колеге и све те ситуације које смо доживљавали. С Дарком Бајићем сарађујем и дружим се од тад. Ето, после толико година Дарко ме зове и каже: „Имам да ти понудим један текст, па да причамо. Мислим да ти треба да играш Феликса“.
Шта вас је заинтересовало када сте прочитали текст? Како сте доживели лик Феликса?
Свидела ми се та прича о превари и Феликс као лик, јер је веома захвалан за играње. Најбоље бих могао да га опишем једном његовом репликом: „Да, ја сам преварант, лагао сам све живо, ал' нисам лагао жене да би их завео. Њима сам поклањао себе, њих сам чинио срећним. Говорио сам им поезију, причао бајке, чак сам научио да певам једну песму иако немам слуха. Волео сам лепе жене, волео сам и оне које сам убедио да су лепе. Све жене које сам упознао нисам могао имати, ал' било је лепо живети за то.“ То је Феликс. Он живи свој живот, извара неке људе, узме кинту, живи у стану који није његов. Све је у животу превара, па тако он доживљава и свој живот.
Зашто ће публика волети ову представу?
Људи воле да живе живот телевизијских, филмских, позоришних јунака. Воле да живе туђе животе. Рецимо, читаш неку књигу па одлуташ. Тако сам ја некад замишљао да сам Корто Малтезе који путује по свету. И дан данас носим мајице са његовим ликом. Можда ће Феликс исто тако неком бити занимљив. Феликс вара не да би некога повредио, он тамо где има много узме мало, њему довољно, он лепо живи од тога. Када је реч о женама, Феликс је романтичан, док ово што се дешава данас нема никакве везе са романтиком. Ако се публици допадне тај лик, допашће им се онакав каквог сам га ја створио. Не играм ја лик који не припада мени, глумац даје и боју очију и душу свом лику. Тако да, ако буду волели Феликса, биће ми драго због тога.
Аутор: Маја Милић