На који начин је пандемија корона вируса утицала на позоришни живот, како се позориште прилагођава новонасталој ситуацији и какви изазови су пред театром у наредном периоду, то су неке од тема о којима смо разговарали са извршном директорком Звездара театра Јасном Новаков. Ако све буде по плану, Звездара театар ће своја врата за публику поново отворити 8. октобра, када традиционално почиње нова сезона у овом позоришту. Којом представом ће сезона бити отворена и шта је све потребно урадити до почетка сезоне, сазнаћете из интервјуа са Јасном Новаков.
Фото: Мартин Цандир
Пандемија корона вируса прекинула је средином марта позоришну сезону. Како се позориште прилагођава овој новонасталој ситуацији?
Потпуни прекид сезоне, са обуставом свих проба и представа у тренутку када се за све наше представе тражила карта више и када је статистика слутила да ће текућа сезона бити једна од најпосећенијих, задао нам је директни ударац у плексус. Још увек се боримо за ваздух. Пандемија корона вируса је ситуација са којом нико од нас није имао претходног искуства. Било је потребно прилагодити се брзином светлости. Срећом те је креативност нешто што се у позоришту подразумева. Било је од пресудне важности одржати континуитет комуникације са нашом публиком и бити креативан на том пољу. Глумци су говорили поезију, читали бајке за децу, снимали кратке видео клипове, делили сопствена искуства живота у изолацији, одржавали читаће пробе преко видео линкова, певали, свирали.... ми остали смо се потрудили да све то осмислимо и спојимо у целину те да нашој публици понудимо и друге занимљиве садржаје блиске уметности и култури путем друштвених мрежа и медија. Били смо свесни тога да је наш категорички императив, без обзира на околности, да и у најтежим данима будемо уз нашу публику.
Какве последице ова ситуација може да остави на позоришни живот?
Позориште је спустило завесу кад јој време није али верујем да ће се опоравити, ту веру ми улива историја позоришта дуга две и по хиљаде година која ни мало није била лака и лагодна. Позориште се више пута као Феникс дизало из пепела. То не значи да неће осетити последице и да неће тешко видати своје ране. Смањена продукција, полугодишње потпуно одсуство прихода са благајне у периоду март-октобар (са изузетком две представе на Ташмајдану током јула), захтеваће наше посебно ангажовање у условима кризног менаџмента као и додатну пажњу и бригу оснивача која не сме изостати, не само по питању позоришта већ културе уопште. Сада је време да се покаже колико нам је култура важна и да ли је.
Позоришта су се трудила на различите начине да задрже комуникацију са својом публиком. Шта мислите о емитовању снимака позоришних представа и зашто се Звездара театар није одлучио на овај вид комуникације?
Престанком извођења представа уживо одједанпут је ескалирало интересовање за видео снимцима позоришних представа, што старијег, што новијег датума. Мене то заправо веома радује јер је и то доказ да је позориште истинска људска потреба, па макар било и снимљено позориште. Многа позоришта су омогућила гледање видео снимака својих представа. Ми у Звездари дубоко верујемо да је право позориште само живо позориште и нисмо желели да наше представе презентујемо кроз други медиј. Сматрамо да се прави доживљај позоришта ствара само у позоришту а веровали смо и себи и публици да ћемо привремено умети да искомуницирамо и на неки други начин а да не буде „на прву лопту“. Није било једноставно али ценим да смо успели и да нам се труд исплатио.
Чини се да је потреба за квалитетним културним садржајем у периоду изолације била израженија више него икад. Да ли је овај утисак тачан по Вашем мишљењу?
Тачан је. Када смо остали без путовања, колективног окупљања, шопинга, спорта... окренули смо се књигама, филмовима, видео снимцима позоришних представа, музици, поезији, сликарству, потреби да своје профиле на друштвеним мрежама попунимо са што више уметничких садржаја и да истражимо линкове са невероватним уметничким делима. Као да је у њима био спас. Можда и јесте! Појава да се у кризним ситуацијама окрећемо уметности, креативности и култури уопште, није нова, већ је била примећена у више наврата. Бићу слободна да закључим да је потреба за квалитетним културним садржајима базична потреба сваког човека коју најлакше препознаје када му задовољење других бива ускраћено. Наш задатак је да стално подсећамо, мотивишемо и анимирамо нашу публику да се доласком у позориште (или уживајући неку другу уметност) непрестано враћа сопстевном бићу.
Фото: Никола Вукелић
Сада када ванредно стање више није на снази, шта ће се радити у позориштима пре поновног отварања врата за публику?
Да је среће, сада бисмо играли представе у завршници сезоне и пробали нове комаде у припреми. Овако се бавимо свим оним активностима које су наша редовна делатност током летње паузе, само што је она ове године, силом прилика, почела нешто раније. Позориште није само уметничка институција, оно је и мали производни погон, предузеће или фабрика. Потребно је уредити простор, пажљиво се бавити дизајном или редизајном простора и разног материјала, анализирати ефекте интеракције са публиком и потенцијалном публиком, технолошки унапредити делатност у више димензија, потребно је разговарати о новим представама, пажљиво осмислити нове пратеће акције, потребно је планирати финансије, бавити се администрацијом и рачуноводством, пратити законске рокове, израђивати извештаје о пословању на захтев оснивача, спроводити јавне набавке..... Другим речима, лето које нас очекује у Звездара театру личиће на многа претходна једино што ћемо остати ускраћени за играње представа на неком лепом летњем гостовању.
Када очекујете да ће позоришта поново бити отворена?
Искрено се надам на јесен, почетком следеће сезоне, под условом да нам епидемиолошки услови допусте. Звездара театар традиционално почиње сезону 8. октобра, на Дан Позоришта па сви желимо да тако буде и ове јесени и да следећу сезону почнемо премијером комада „Берачи снова“ писца Владимира Ђурђевића, у режији Божидара Ђуровића.
Колико ће бити тешко вратити публику у позоришне сале?
Нико са потпуном сигурношћу то не може да каже. И у редовниом околностима није лако довести и задржати публику. Рекло би се да је све тако једноставно, да позориште игра представе а публика сама од себе долази да их гледа, али то је далеко од истине. Само људи који се у позоришту баве мотивацијом, анимацијом и продајом знају колико је то озбиљан, систематски и напоран посао. Овога пута повратак публике у сале неће зависити само од нас већ од непредвидљивих фактора а то је отежавајућа околност.
Звездара театар ће учествовати на манифестацији Београдска летња сцена-Позориште на Ташмајдану са представом „Вечера будала“. Како Вам се допала ова идеја и каква очекивања имате од ове манифестације?
Након оволиког „позоришног поста“, идеја о летњој сцени се просто наметнула као насушна потреба и једина могућност. Биће то први сусрет са публиком након 3-4 месеца и у томе видим начин да премостимо ово предуго време до почетка редовне нове сезоне. Београдска летња сцена на Ташмајдану ће бити и нека врста лакмуса који ће нам показати колико се публика ужелела позоришта и колико смо ми били инспиративни и креативни у напорима да јој и ових неколико протеклих месеци задржимо пажњу на нашој делатности.