Данас је одржана конференција за медије поводом новог комада Душана Ковачевића Хипноза једне љубави. На конференцији су говорили Душан Ковачевић, из угла писца и редитеља и глумци: Љубомир Бандовић, Аница Добра, Нина Јанковић, Урош Јаковљевић и Иван Михаиловић. Поводом представе, обратили су се и Владимир Марковић, композитор и Марина Вукасовић Меденица, костимограф.
Душан Ковачевић је овим поводом рекао: „Ми смо при крају рада на комаду који ја, као редитељ, тешко могу да препричам шта је писац хтео да каже. Имао сам великих проблема са писцем, морао сам чак два – три пута да се физички обрачунамо јер нисам знао о чему се ради. Мада ни писац није знао баш шта редитељ ради. Шалу на страну, то је једна прича која не може да се преприча, не може зато што је у суштини врло једноставна. То је прича о нечему што мене приватно узнемирава и сви моји комади су написани због неког проблема који ја имам сам са собом, почевши од неспоразума са собом, а онда надаље са светом у којем живимо. Не мислим само на нашу земљу, него генерално на планету јер у овој представи на сцени је глобус као симбол планете на којој живимо. Не живимо само у свом дворишту и у својој земљи, него живимо на планети Земљи. То је прича о једној породици шумара и његове супруге на врху планине и о њиховом сину који је већ у Канади и ћерки која се спрема да иде у Америку и о њиховим првим комшијама, доктору и његовом сину, ћерка је већ у Енглеској, мајка је прерано отишла… Кад сви оду, остаће њих троје старијих људи у тој планини да је чувају.“
Љубомир Бандовић, који у представи глуми оца Ранка шумара, рекао је: „Ово је тема која је свима нама као позната и свима нама у нашим животима је као успут, осим онима из породица којима је неко стварно отишао негде и када се бавите тиме пар месеци, та тема постаје нешто што је било дуго сакривано или није било приоритетно у животу и сад одједном о тој теми не можете да разговарате нормално. Увек задрхти брада, увек се нешто јежите, увек вам се плаче кад погледате те бројке колико људи оде, где оде и зашто оде. С тим у вези, играм родитеља детета које жели да оде, које мора да оде, које треба да оде да би нешто од живота ухватило и родитеља који жели да оно оде али није размислио на крају да мора да пази шта жели. Он је нешто добио, али то није ни близу снаге, величине и важности онога што је изгубио, условно речено изгубио. И онда сам негде схватио зашто је промаја један од највећих српских непријатеља. Кад вам је празна кућа, онда вам је душа на промаји. И зато то највише боли ваљда код нас. Ето, једва чекам премијеру, једва чекам сусрет са публиком, једва чекам да публика чује ову чисту поезију. Ово је само у форми драмски текст и прозни, ово је поезија, због овога се иде на ФДУ, због овога се постаје глумац.“
Аница Добра, мајка Соја, исказала је своје задовољство што поново игра у Звездара театру: „После 23 до 25 година опет у Звездара театру. Прошло је много времена, сви смо другачији, ја сам другачија, Звездара театар је другачији, држава нам је другачија, околности су другачије. То све сматрам као велику предност, наравно, пошто ми даје слободу да уђем у нешто што ће нам дати крила и што ће нам дозволити да будемо креативни.“
Нина Јанковић, која глуми Сојину и Ранкову ћерку Милу, напоменула је да јој је велика част што има прилику да сарађује са овом глумачком екипом и рекла је да јој није било лако због тога, али ни тешко: „зато што први пут играм нешто толико слично себи. Ја сам иначе константно заљубљена и стално браним нешто, тако да и овде браним љубав и браним нечије постојање и ето жељу за одласком, што наравно, као што су већ рекли данас, сви одлазе, ја имам и пријатеље и сестру који су отишли у Немачку, тако да је то наша свакодневница овде.“
Драган Петровић Пеле глуми доктора Васу, а поводом своје улоге каже: „Научно гледано и медицински говорећи ово није могуће, али је много лепо. Дакле, доктор Васа је војни лекар који има стаж у војној комисији за преглед младих, тако да врло добро познаје младе људе из угла војног лекара, али исто тако и животиње.“
Урош Јаковљевић игра Васиног сина Драгог и сматра да је ово комад који се тиче свих нас: „Драги свира гајде и тако комуницира са остатком екипе. Ја сам и сам прошле године желео да одем у Немачку и отишао и то је трајало месец дана и онда сам се вратио, а са жељом да останем. Тако да ми је јако драго да могу да учествујем у игрању оваквог текста и да се потрудим да што искреније, документарније то покажем и да пренесем емоцију.“
Иван Михаиловић у комаду игра младића Маја који је са планете далеко, далеко одавде. Он је исказао своје задовољство што учествује у овој представи: „Ја сам прву представу као одрастао гледао у овом позоришту и у њему сам заволео позориште, овде се осећам јако пријатно и сигурно пошто све ове људе знам, са свим овим људима сам већ играо и радио, али нисам са својим професором Драганом Петровићем Пелетом и сада је то први пут.“
На крају су се присутнима обратили и Владимир Марковић, композитор и Марина Вукасовић Меденица, костимограф.
Владимир Марковић је исказао своје задовољство што опет сарађује са Душаном Ковачевићем и на овом комаду: „мени је ево већ четврти или пети пут да радим музику за његове представе, то је огромни изазов, али и задовољство. Наравно надам се да нећу да разочарам ни њега ни вас.“
Марина Вукасовић Меденица је рекла: „у сваком великом уметнику живи дете, сваки велики уметник целог живота негује то дете, себе, да никада не одрасте јер му је неопходно да би преживео. Мислим да је такав случај и са писцем Душаном. Тако да када смо почели да радимо овај комад схватила сам да је јако важно да направим комуникацију са дечаком Душаном и свим дечацима и девојчицама у овим уметницима овде испред вас. Део представе, мислим на сценски простор и костим у сценском простору, покушај је да се уради једна слика и да ти костими изгледају као да их је замислило једно дете. То је важна ствар, они су сви тачни, јасни, препознатљиви и бајковити као што би била једна савремена бајка и због тога је такво решење визуелног дела представе важно, због оне сурове реалности и ужасне истине која остаје на гледаоцу док гледа представу и да доживи и схвати те друге слојеве који се налазе у овом тексту.“
Премијера представе је заказана за 17.12.2016. године, а репризе 20, 22. и 27.12. су распродате још крајем новембра.
Видео са конференције можете погледати овде, а пратите нашу фејсбук страницу и сајт за најновије информације и сазнајте први када изађе нови репертоар.
Више о представи, прочитајте овде.