На данашњи дан пре петнаест година напустио нас је велики глумац Данило Бата Стојковић.Данас га се сећамо, разговарамо о њему, а у наставку текста прочитајте шта су о Бати рекли неки од његових сарадника и пријатеља.
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: „Бата Стојковић је био и остао мој велики пријатељ, заувек. Из овог нашег пријатељства – свакодневних сусрета или разговора, остварено је неколико „уметничких послова“ који су преживели године, деценије и XX век. Радост рада је један од основних предуслова да ће представа или филм то осећање пренети и на публику. Као импресарио великог, очаравајућег циклуса, званог – живот, Бата је одиграо улоге које су остале „лични картон“ једног времена и народа у потрази за сопственим идентитетом… Један од највећих глумаца којег смо имали и кога ћемо имати.“
ДУШАН МАКАВЕЈЕВ: „Бата је чудесан глумац. Чим се појави на сцени, гледаоца нешто шчепа и он тог несрећника, кога Бата игра, одмах воли и одмах се веже за њега.“
ЈОВАН ХРИСТИЋ: „Тај Лука Лабан једна је од највећих улога које смо последњих година видели на нашој позорници и остаће и у најизбирљивијој антологији наше (како би рекао Лаза Костић) глумионице.“
ВЕЛИМИР ЛУКИЋ: „Бата Стојковић је глумац и само глумац, и пре тога и после тога он и не постоји. Многе сам вечери после представа провео са Батом и увек сам имао утисак, било о чему да је реч у тим касноноћним причањима, да разговарам са оним што је привремено сишао са сцене, где заувек пребива и заиста траје, живи, дише и мисли, и да је његов силазак и долазак међу нас само обмана и привид у платоновском смислу, сенка оживотворене велике идеје глумца.“
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: „Бата Стојковић је био и остао мој велики пријатељ, заувек. Из овог нашег пријатељства – свакодневних сусрета или разговора, остварено је неколико „уметничких послова“ који су преживели године, деценије и XX век. Радост рада је један од основних предуслова да ће представа или филм то осећање пренети и на публику. Као импресарио великог, очаравајућег циклуса, званог – живот, Бата је одиграо улоге које су остале „лични картон“ једног времена и народа у потрази за сопственим идентитетом… Један од највећих глумаца којег смо имали и кога ћемо имати.“
ДУШАН МАКАВЕЈЕВ: „Бата је чудесан глумац. Чим се појави на сцени, гледаоца нешто шчепа и он тог несрећника, кога Бата игра, одмах воли и одмах се веже за њега.“
ЈОВАН ХРИСТИЋ: „Тај Лука Лабан једна је од највећих улога које смо последњих година видели на нашој позорници и остаће и у најизбирљивијој антологији наше (како би рекао Лаза Костић) глумионице.“
ВЕЛИМИР ЛУКИЋ: „Бата Стојковић је глумац и само глумац, и пре тога и после тога он и не постоји. Многе сам вечери после представа провео са Батом и увек сам имао утисак, било о чему да је реч у тим касноноћним причањима, да разговарам са оним што је привремено сишао са сцене, где заувек пребива и заиста траје, живи, дише и мисли, и да је његов силазак и долазак међу нас само обмана и привид у платоновском смислу, сенка оживотворене велике идеје глумца.“