Пре две деценије, 16. марта 2002. године, са позоришне и животне сцене, заувек је отишао Данило Бата Стојковић, чије име ће понети и Велика сцена Звездара театра. Прошло је 20 година од када је одиграо и последњу представу у театру под звездама и улогом Луке Лабана у „Професионалцу“, Душана Ковачевића заувек се опростио од своје публике.
У Звездара театру је играо у седам представа и укупно 1102 пута oживео ликове којих се и дан данас сећамо. Сава Оџачар у „Клаустрофобичној комедији“, Лука Лабан у „Професионалцу“, Василије у „Урнебесној трагедији“, три лика у представи „Лари Томпсон-трагедија једне младости“…
„Прошло је двадесет година од одласка Бате Стојковића из позоришног и филмског света који је био његов најважнији део живота. Опростили смо се са великим и драгим глумцем 16. марта 2002. године. Сећање на нашег пријатеља је скоро свакодневно: гледамо га у незаборавним филмским улогама које су антологија југословенског и српског филма, или кад улазимо на Велику сцену Звездара театра која носи име Данила Бате Стојковића...на тој сцени Бата је одиграо више од хиљаду представа. Позориште је Бати било његова најлепша кућа и најважнија вера. Брзо је прошло двадесет година од растанка са господином који нам увек измами осмех кад га се сетимо. Тако је било од како није са нама и тако ће бити за многа будућа времена, јер су вредна уметничка дела најлепши и најдуговечнији траг нашег постојања.“, рекао је Душан Ковачевић, Батин пријатељ и директор Звездара театра, поводом двадесетогодишњице одласка великана српског глумишта.
Бата је био тумач трагике свакодневног човека, краљ изманипулисаних људи којима је толико пута на сцени или на филмској траци дао глас и обличје. Све улоге је градио темељно и стрпљиво, са пуно детаља који су били пресудни. Увек је имао свом лику нешто да дода и због тога је тврдио да се никада није заситио ниједне своје улоге.
„Неки кажу: Одиграм једну улогу пет пута и више ми се не игра. Мени се тек игра кад играм двестоту. Само мислим на тристоту! Кажу: како ти није досадно? Како досадно? Па стално има посла око улоге. То је као кад имаш стан па га једанпут почистиш и кажеш довољно је за цео живот. А прашина што попада, а што хоће да зарђа, а што му треба нови детаљ, а што му треба понекад цвеће…Па то је све исто и с једном улогом. Сваки пут јој фали понешто. Кад добро одиграм представу, ја не могу да заспим целу ноћ. Кад лоше одиграм, по мом неком убеђењу, одмах заспим-да заборавим. Мада ме сутрадан то кљуца“, говорио је Данило Бата Стојковић.
Рођен је 11. августа 1934. у Београду. Завршио је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Томислава Танхофера.
Први ангажман након завршених студија добио је у Југословенском драмском позоришту (1959) а затим је каријеру наставио у Позоришту Атеље 212 (1962). Последњих година живота његов позоришни опус везан је за Звездара театар где је играо од 1987. до 2002. Последњу представу у овоземаљском животу одиграо је 13. фебруара 2002. године, тумачећи 416. пут улогу Луке Лабана у „Професионалцу“ Душана Ковачевића.
Одиграо је преко 80 позоришних улога и снимио 68 филмова, више од 50 телевизијских драма и 20 серија. Многе од њих данас чине антологију и историју српског позоришта и кинематографије.
