Одлазак великог глумца
Један од највећих и највољенијих глумаца са простора бивше Југославије Драган Николић преминуо је у 72. години живота.
Својом јединственом глумачком игром са великом сугестивношћу и непоновљивим духовним шармом удахнуо је живот култним антихеројима међу којима су Џими Барка, легендарни Флојд, неодољиво симпатични Прле, шармер Попај, дивљи Влах-Алија, градски витез Урке…
Рођен је у Београду, 20. августа 1943. године. После студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, филмску каријеру отпочиње главном улогом у филму Живојина Павловића “Кад будем мртав и бео“ (1967), за коју је (с оном у филму „Три сата за љубав“ Ф. Хаџића) награђен дипломом на Филмском фестивалу у Пули 1968. године.
Остварио је бројне филмске, телевизијске и позоришне улоге по којим ћемо га увек памтити.
Био је члан ансамбла позоришта Атеље 212 више од четрдесет година.
У Звездара театру веома успешно је играо пет представа:
Птиц и птица (Фирс, Гаврило, Војник Јаша, Г. Стојановић, 1986), Урнебесна трагедија (Милан, 1991), 1991. Мало љубави, мало мржње (Марко Марковић, 1991), Пољубац жене паука (Валентин, 1996), У пламену страсти (Борис, 1997).
Током две сезоне 1982. и 1983. године играо је у париском Theatre de la Ville главне улоге у представама „На дну“ Максима Горког (лопова Васка Пепела) у режији румунског редитеља Л. Пинтилиеа и у представи „Мајстор и Маргарита“ М.А. Булгакова (Исуса Христа) у режији М. Шербана.
Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело „Павле Вујисић“ 2000. године.