Представа „Бајка о позоришту“, по тексту Владимира Ђурђевића у режији Марка Мисираче 22. јануара ће имати своје 100. извођење. Осам година од премијере ове комедије, глумачка екипа коју чине Тихомир Станић, Бранислав Зеремски, Миодраг Крстовић, Весна Станковић, Стефан Радоњић, Искра Брајовић и Снежана Савић, ће се јубиларни пут поклонити публици у Звездара театру.
Фото: Никола Вукелић
Комад који је настао у једној од значајних година позоришта, 30. години од оснивања Звездара театра, данас се и даље игра пред пуном салом и носи епитет „најбоље комедије у граду“, како по оцени публике, тако и по признају које је добила од културног блога „Белграде Едит Цултуре“ у сезони 2014/2015, као најбоља комедија у Београду.
„Бајка“ је освојила и награду публике за најбољу представу на 32. Нушићевим данима у Смедереву.
Након успешних осам година играња овог комада, питали смо ауторску екипу шта је по њиховом мишљењу пресудно за дуговечност овог комада.
100 позоришних бајки
Знамо у којој мери је позориште ефемерна уметност, да оно траје и постоји само у тренутку док се представа проба или изводи, и остаје само у сећању понеког гледаоца... Када нека представа доживи велики број реприза и остане на репертоару дуже од просечног трајања века једне представе, то осећам као још једну велику победу позоришта као медија и уметности, покушај да нешто тако неухватљиво што дуже остане у колективном памћењу. Тако су чувене дуговечне представе наших позоришта постале својеврсна културна баштина коју још увек можда нисмо смислили како да на прави начин чувамо и представљамо.
Настанак готово сваке представе је јединствен. Прича о настанку „Бајке о позоришту“, о њеној праизведби у Звездара театру претрпела је бројне измене и интервенције у односу на почетну идеју, било је, с обзиром да је комедија у питању, доста несигурно и неизвесно до самог краја. Међутим, успех на премијери и тренутни „клик“ између публике и глумачког ансамбла, свима нам је развејао недоумице и све наше несигурности око тога да ли смо на правом путу. А с обзиром да овај „политички водвиљ“ нуди бројне асоцијације, представа је током година била отворена за разне импровизације које су се саме нудиле, у односу на политички тренутак. Такве врсте представа могу додатно да претендују на дуговечност јер, уз минималне интервенције, могу увек бити актуелне. Велико хвала управи Звездара театра, екипи која неуморно стоји иза ове и бројних других успешних представа, као и дивној глумачкој екипи која, уз публику, чува ову представу осам сезона и 100. извођења!
Марко Мисирача, редитељ
“Када смо први пут сели за сто да прочитамо текст Бајке о позоришту, могла сам да само назирем у шта ће се развити, али нисам могла да предвидим ову врсту магије коју Бајка носи. Јер ту не мислим само на текст, већ на све што се дешава иза сцене. На сваки смех, сваки загрљај, сваку пошалицу, реч утехе, на свако разумевање погледом које Бајкин тим чини заиста тимом. Не само глумце, већ и гардероберке, шминкерке, инспицијенте. И то је оно што публика награди аплаузом и пуном салом. И то је оно због чега Бајка живи већ 100 представа, и због чега ће надам се, доживети и следећи јубилеј. Та искрена љубав и снажна веза пријатељства из којег станемо на сцену да бранимо наше ликове и да публици кажемо Хвала што сте купили карту, лепо се обукли, одвојили слободно вече, и одабрали баш нас, да вас насмејемо и радујемо ово вече. Зато желим Бајци још јубилеја, и још радости.“
Искра Брајовић, глумица
„Пре 8 година се родила једна представа, која увесељава срца публике и глумаца на сцени, истом снагом. Можда је разлог то што носи ово име - "Бајка о позоришту", јер људи воле бајке, верују у бајке и бајке постоје одувек, и постојаће заувек. Али је вероватније то што свако од нас, који ту играмо, у срцима носимо велику радост због те представе, узајамну љубав и поштовање и то се напросто прелива са сцене на публику... Узроке не морамо да тражимо, довољна је спознаја да представа већ годинама живи и да ће живети још дуго, тако сви осећамо.”
Весна Станковић, глумица
Сценограф за представу „Бајка о позоришту“ је Миленко Јеремић, костмограф Јелена Симовић, а композитор Бранислав Пиповић.