Душан Ковачевић

ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

Купи улазнице Резервације

"Мало су ми ова два моја ока за оволику лепоту!"

О ПРЕДСТАВИ

Писац:

Душан Ковачевић

Редитељ

Душан Ковачевић

Сценографи

Ненад Бркић и Никола Николић

Костимограф

Марина Вукасовић Меденица

Композитор

Владимир Марковић

Лектор

др Љиљана Мркић Поповић

Кореограф

Милан Громилић

Ликовна дорада костима

Олга Мрђеновић

Гајде

Слободан Димитријевић

Видео аниматор

Дане Блачић

Организатор

Драгиша Ћургуз

Инспицијент

Вања Јанкетић

Суфлер

Драгана Анђелковић

Мајстор светла

Радован Самолов

Мајстор тона

Никола Јововић

Видео пројекција

Матија Јовановић

Реквизитер

Бранислав Рончевић

Гардеробер

Милена Ковачевић

Шминкер

Маријана Голубовић

Аутор плаката

Стево Мандић

Фотограф

Никола Вукелић

Дизајнер

Александра Илић

ПРЕМИЈЕРА

17.12.2016.

ТРАЈАЊЕ

100 минута

Играју

Љубомир Бандовић

отац Ранко, шумар

Аница Добра

мајка Соја

Нина Јанковић

Мила, Сојина и Ранкова ћерка

Драган Петровић Пеле

доктор Васа

Урош Јаковљевић / Јован Јовановић

Драги, докторов син

Иван Михаиловић / Јован Јовановић

Мај, младић

Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi
Iz predstave Hipnoza jedne ljubavi

Душан Ковачевић

Реч писца

Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо.

НАГРАДЕ

Представа

  • Награда „Мија Алексић“ за најбољу представу, 46. Дани комедија, Јагодина, 2017.
  • Награда „Миодраг Петровић Чкаља“, статуета „Јованча Мицић“ за најсмешнију представу по одлуци публике, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
  • Награда публике са оценом 4.89, Јоаким Интерфест, Крагујевац, 2017.
  • Најбоља представа по оцени публике, Театар у једном дејству, Младеновац, 2017.
  • Најбоља представа по оцени стручног жирија, Театар у једном дејству, Младеновац, 2017.
  • Награда публике са оценом 9,83, 26. Дани Зорана Радмиловића, Зајечар, 2017.

Душан Ковачевић

  • Награда за најбољи савремени домаћи комедиографски текст, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.

Драган Петровић Пеле

  • Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
  • Награда за најбоље глумачко остварење, 4. Буцини дани, Александровац, 2017.
  • Јоакимова награда за глуму, Јоаким Интерфест, 2017.
  • "Зоранов брк", 26. Дани Зорана Радмиловића, Зајечар, 2017.

Аница Добра

  • Златно зрно за најбољу женску улогу, 4. Буцини дани, Александровац, 2017.

Звездара театар

  • Награда „Милан Миња Обрадовић“ за најбољу продукцију позоришне представе, 4. Буцини дани, Александровац, 2017.

Писали су о представи

  • “Најновији комад Душана Ковачевића Хипноза једне љубави бајковита је мелодрамска гротеска која се превасходно бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планинчини, метафоричкој стрњици, у надреално извезеним околностима преплављујуће беде. […] Ковачевић тмурну друштвену реалност преобликује у питкију, подношљивију позоришну стварност. Али, иако је умешан тако да се лакше гута, његов драмски свет је вишеслојан, дубински амбивалентан и зато уметнички вредан.”

    Ана Тасић, Политика / више на линку

  • Хипноза једне љубави је комад зрелих година, одраз смиривања и свођења. То је идила – полуфантастика која се може причати унуцима пред спавање. Патриотски топао и у текстуалном облику – куцан фином ћирилицом – комад и на сцени задржава ауторову гордост и отмену оданост своме и домаћем. Мада и његови ликови емигрирају у туђе ледине. Најмекшим могућим наративом завапиће о нерођеној деци, празним школама, српској лепоти под страном окупацијом. Кад то каже мудрац Ковачевић, значи да је последњи час, уколико тај час није већ истекао.”

    Бранка Криловић, Дневник, РТС

  • “Ово је комад о народу, говору, о тлу, о заборављаном језику љубави и природе, јер, Ковачевићева је теза, тек када се врате језику љубави и прихватања могу да оздраве, што се догађа и његовим јунацима у Хипнози једне љубави. Јер домовина је једна, али је језик љубави ипак универзалан, па чак и изнад ње.”

    Ана Вучковић, Радио Београд

Звездара Театар