Dušan Kovačević

Dušan
Kovačević

Direktor Zvezdara teatra, akademik, književnik,
dramski pisac, scenarista i reditelj

MIRIS POZORIŠTA

Pozorište se zavoli i putem mirisa. Danas, kad se gradi poneko pozorište, pričam i o pozorišnim foteljama; ne mogu da budu od plastike, moraju da imaju somot; taj somot sačuva poseban miris i čaroliju pozorišta. Nije dovoljno kako pozorište izgleda; pozorište ima poseban miris koji na decentan način zavodi gledaoca, prevodeći ga iz realnog sveta u svet iluzija. Ako se ta intimnost i ta čarolija prostora i mirisa zanamare kad se gradi pozorište, kasnije to glumci moraju s velikom mukom da stvore, i da ono što je prirodno, kad uđete u neku kuću, pa osetite toplotu, tu toplotu moraju da igraju, da je svojom energijom dodatno stvore.

Pozorište, uopšte, ima neku magnetsku moć za ljude koji su često na samoj ivici realnog života, kao što je i pozorište poprilično nerealna tvorevina. I još nešto, meni posebno bitno: pozorište nije zgrada – kao što se većina pozorišta danas gradi; pozorište je kuća, i oduvek je bilo „pozorišna kuća“ u kojoj žive ljudi zaljubljeni u pozorišne iluzije.

PISANJE

Došao sam do zaključka da pisanje nije baš normalna profesija. Sigurno nije najnormalnija. Nije normalno da čovek ceo dan izmišlja nešto. Ne može se reći da je prirodno da čovek ustane ujutro i piše nekakve dijaloge, razgovara sam sa sobom. Pisce bi, u principu, trebalo držati malo po strani. Jer, ne znate da li je u nekom tenutku postao lik iz svog komada.(…) Mene pisanje drama često podseća na boks meč. Imate ring – scenu i dva čoveka koji uđu unutra i tuku se rečima dok jedan ne padne. Pisanje je i fizički naporan posao. Morate iz sebe da iscedite najkreativniju energiju da biste je uneli na tih 60-70 strana, da glumci tu energiju preuzmu i svojom dodatnom energijom ožive napisane ljude.

Moja definicija pozorišne umetnosti glasi:
Energija plus pamet, koliko vam je Bog dao.

PISANJE

Došao sam do zaključka da pisanje nije baš normalna profesija. Sigurno nije najnormalnija. Nije normalno da čovek ceo dan izmišlja nešto. Ne može se reći da je prirodno da čovek ustane ujutro i piše nekakve dijaloge, razgovara sam sa sobom. Pisce bi, u principu, trebalo držati malo po strani. Jer, ne znate da li je u nekom tenutku postao lik iz svog komada.(…) Mene pisanje drama često podseća na boks meč. Imate ring – scenu i dva čoveka koji uđu unutra i tuku se rečima dok jedan ne padne. Pisanje je i fizički naporan posao. Morate iz sebe da iscedite najkreativniju energiju da biste je uneli na tih 60-70 strana, da glumci tu energiju preuzmu i svojom dodatnom energijom ožive napisane ljude.

Moja definicija pozorišne umetnosti glasi:
Energija plus pamet, koliko vam je Bog dao.

BILANS

Sve što sam pisao, pisao sam iz velikog ubeđenja, iz nekih atavističnih opsesija. Svesnih ili podsvesnih strahova često sam se oslobađao kroz ispisane drame. Ponekad sam rekao u šali, a to nije bila samo šala: da nisam postao pisac, verovatno bih priče pričao nekom psihijatru. Ovako ih pričam onima koji dolaze u pozorište, i za te priče dobijam pare. Bar neke vajde imam od toga što mi neko i nešto zuji u glavi. (….)

Imam dosta priča u skicama i mogao bih da pišem jednu dramu svaka dva meseca. Ali, to mi nije želja i nije mi potrebno. Ne bih voleo da iza sebe ostavim samoposlugu. Voleo bih da to što iza mene ostane više liči na nekakav butik. Ne firmiran, ali butik u kome dva-tri predmeta nemaju cenu. Kao što sam već mnogo puta rekao, ponoviću: u životu sam uradio više nego što sam očekivao,
i manje nego što sam mogao.

BIOGRAFIJA

Dušan Kovačević je rođen 1948. u Mrđenovcu kod Šapca. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

U TV Beogradu je radio kao dramaturg do 1978. godine. Od 1986. do 1988. radio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Izabran je za dopisnog člana SANU 26. oktobra 2000. godine, a za redovnog člana SANU je izabran na Izbornoj skupštini 5. novembra 2009. godine.

Postavljen je 2005. godine za ambasadora Srbije i Crne Gore u Portugaliji.
U njegovim ostvarenjima brišu se oštre žanrovske razlike i dolazi do preplitanja komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu, uostalom kao što je isprepleten sam život. Često ga, kao dramskog pisca, porede sa Branislavom Nušićem.

Napisao je 21 dramsko delo i 15 filmskih i televizijskih scenarija. Režirao je pozorišne predstave i filmove. Njegove drame izvedene su
u preko 150 inostranih pozorišta.

DRAME (izbor)

  • Maratonci trče počasni krug (1973)
  • Radovan III (1973)
  • Proleće u januaru (1977)
  • Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1976)
  • Balkanski špijun (1983)
  • Sabirni centar (1982)
  • Sveti Georgije ubiva aždahu (1986)
  • Klaustrofobična komedija (1987)
  • Profesionalac (1990)
  • Urnebesna tragedija (1991)
  • Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996)
  • Doktor Šuster (2000)
  • Generalna proba samoubistva (2008)
  • Život u tesnim cipelama (2011)
  • Kumovi (2012)
  • Rođendan gospodina Nušića (2014)
  • Hipnoza jedne ljubavi (2016)

FILMSKI I TELEVIZIJSKI SCENARIO (izbor)

  • Beštije (1977)
  • Ko to tamo peva (1980)
  • Poseban tretman (1980)
  • Maratonci trče počasni krug (1982)
  • Balkanski špijun (1984)
  • Sabirni centar (1989)
  • Klaustrofobična komedija (1990)
  • Urnebesna tragedija (1995)
  • Podzemlje (1995)
  • Bila jednom jedna zemlja (1996)
  • Profesionalac (2003)
  • Sveti Georgije ubiva aždahu (2009)

Priznanja i nagrade (izbor)

  • Oktobarska nagrada Beograda
    (za scenario filma „Sabirni centar“, 1989)
  • Zlatna arena za najbolji jugoslovenski film
    (Festival jugoslovenskog filma, Pula, Balkanski špijun, 1984;
    Sabirni centar, 1989)
  • Nagrada Sterijinog grada Vršca za tekst savremene komedije
    (Sterijino pozorje, Novi Sad, Maratonci trče počasni krug, 1974)
  • Sterijina nagrada za tekst savremene drame
    (Sterijino pozorje, Novi Sad, Balkanski špijun, 1984; Sveti Georgije
    ubiva aždahu, 1987; Doktor šuster, 2002)
  • Nagrada Branko Ćopić
    (Novosti 8, Beograd, za dramski tekst i scenario filma
    Balkanski špijun, 1985; za najbolje humorističko satirično delo,
    Klaustrofobična komedija, 1988; za humor i satiru za komediju
    Urnebesna tragedija, 1992)
  • Nagrada Joakim Vujić
    (za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji,
    Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac, 1987)
  • Nagrada Miloš Crnjanski
    (za knjigu „Drame“, „Zadužbina Miloš Crnjanski“, Beograd, 1983)
  • Nagrada Radoje Domanović
    (za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri,
    Fond „Radoje Domanović“, Beograd, 2007)
  • Zlatna palma za najbolji scenario
    (Filmski festival, Kan, 1995, Podzemlje)
  • Nagrada za najbolji scenario
    (Filmski festival, Montreal, 1984, Balkanski špijun;
    2003, Profesionalac)
  • Nagrada međunarodnog žirija kritike za najbolji film
    FIPRESCI
    (Filmski festival, Montreal, 2003, Profesionalac)
  • Nagrada „Ivo Andrić“
    (za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti, 2017)