Vesti

ЗНАЧАЈ И УЛОГА СВЕТЛА ПОЗОРНИЦЕ

 

Техничка екипа која ради на свакој представи је јако важан део слагалице у стварању једног комада. Ангажман мајстора светла и мајстора тона су подједнако важни како би публика имала прави доживљај онога што се одвија на сцени. Након што смо вас у тексту под називом „Како настаје тон у позоришту?” упознали са улогом тона у процесу стварања представе, представљамо вам и значај светла, кроз разговор са нашим мајстором светла, Радованом Самоловим.

 

Фото: Никола Вукелић

Како изгледа припрема за светлосно праћење једне представе?

Након монтаже декора (сцене) представе, усмеравају се рефлектори и фокусирају. Следећа фаза је постављање ефеката (додатни рефлектори, лампе, лустери, и слично). Када се заврши усмеравање рефлектора и фокусирање проверавају се штимунзи, односно меморисани интезитети рефлектора који чине слику.

Можеш ли да нам опишеш у једној реченици значај твог посла у реализацији једног комада?

Услед захтева савременог сценског изражавања и ликовне обраде играјућег простора неопходно је динамиком тј. светлосним променама и атмосфером (светлосно-сценском сликом) дочарати време и простор драмске радње. Уз специјалне захтеве (нпр. израда реквизите или делови костима који светле), овај посао чине веома изазованим за креацију и реализацију једног комада.

Који су најзначајнији кораци у твом послу, а који директно утичу на припрему једне представе?

То су на првом месту договор са редитељем, сценографом и костимографом, као и упознавање комада по сценама, а затим и простор и време у сцени, радња, тема, специфични захтеви, ритам сцене (динамична или статична). Након тога следи упознавање са сценографским решењем и договор на мераћој проби. Повремено праћење проба како би се утврдиле тачне позиције промена (реплика, музика,покрет…) је такође јако важан део посла мајстора светла. После завршетка израде декора следи поставка тј. усмеравање и фокусирање рефлектора са снимањем њихових интезитета. И на крају праћење и вођење генералних проба уз корекцију и адаптацију.

Ако би морао да издвојиш један од најзахтевнијих/најизазовнијих пројеката на којима си радио у Звездара театру, који би то пројекат био?

Рад на представи „Осама – касаба у Њујорку”. Фиксна сценска поставка и комплексност драмске радње захтевала је у основи два простора: Њујорк који представља садашњост и касабу, која представља прошлост. Комплексност захтева да се константност смењивања та два временски одвојена простора уради тако да не ремети ритму и разумевању комада, већ да што јасније то и дочара, представљала је један велики изазов. Све то у комбинацији са једном младом глумачком поставом, чинила је изазов пројекта још већим. Огроман допринос сектора светла, између осталих, је такав да данас ова сјајна представа представља окосницу репертоара Звездара театра.

Како би најједноставније представио посао којим се бавиш неком ко први пут чује за њега?

Креативан посао који захтева доста ентузијазма и посвећености на путу решавања изазовних задатака, током прављења позоришне представе. Посао, где су знања из области дизајна и естетике добродошла, ради лакшег разумевања сценског простора и рада у њему. Битно је да знање и визије које имате у овом послу што квалитетније пренесете на сцену, не реметећи тиме склад сценографије и костима, те заједно са њима остваритe ликовни идентитет једне представе.

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ