Вести

10 ПИТАЊА ЗА ВАЛЕНТИНУ ОБРАДОВИЋ

01.05.2017.
Валентина Обрадовић

1. Зашто сте желели да постанете креатор?

Зато што нисам постала психолог и професорка књижевности! Наиме, те године уписа, не прођем на психологији и кренем за најбољим пријатељем на његов пријемни испит (без припреме, цртање је увек било пропратна љубав, још од црно-белих филмова, које сам гледала тако што сам цртала хаљине које видим на екрану)… а онда неколико месеци по упису у моди пронађем и психологију и књижевност. И до данас тако.

2. Шта Вам је била инспирација током креирања костима за Трамвај звани жеља?

Инспирација је било дело које дуго волим, а сећање сеже до детињства, кућног биоскопа са дедом и истоименог филма са Марлон Брандом и Вивијен Ли у главним улогама. Инспирација ми је био сценарио Стефана Саблића и његово виђење приче, а онда разговор са глумцима… јер, знате, када креирате у моди, имате визију идеје чија разрада зависи од вас и онда те креације ћутке обуку манекенке које их пронесу пистом, а касније жене које се пронађу у том сензибилитету, стилу… Када радите представу, интеракција са писаним делом и људима који га оживљавају – представља прави пут и све потпада под инспирацију.

Посебна инспирација ми је била Бланш, главна јунакиња, коју сматрам својом, јер на исти начин, нежне, крхке, романтичне, покушавамо да опстанемо у времену које не љуби нежност и романтику, културу,… већ јачину и лични маркетинг без покрића и неке неестетске критеријуме које понекад не разумем и својом професијом покушавам да исправим. Бланш је посустала, а ја се још увек борим. Држите ми палчеве.

[caption id="attachment_1032" align="aligncenter" width="333"]Из представе Трамвај звани жеља Фотограф: Никола Вукелић[/caption]

3. Како започињете процес креирања?

Истраживањем! Истражујем тренд (посете великим сајмовима моде, интернет, специјализовани часописи о трендовима), истражујем период који се вратио (дубоко залазим у историјат костима), истражујем шта жене око мене воле, а шта не (ту ми помажу статистике које добијам од колега плус мој лични утисак)… и на крају, истражим из себе шта ћу од свега тога применити, ставити на папир, па затим на тканине…

4. Ког тренутка из Ваше каријере се најрадије сећате?

Почетка! Прва ревија на Београдској недељи моде, СКЦ, мојих десет креација, плишаних, црвених сакоа, допуњених неким сукњама и трешњама од црвеног стакла… Управо се завршило бомбардовање, а та колекција и те трешње су процветале у тренутку „када им време није“, као у кинеској песми која је и била инспирација… И од тада непрекидно цветамо, моја мода и ја са њом. И трајемо. То је оно чиме се највише поносим и највише ценим код других (Лако је бити херој на један дан! (Ис)трај ако си херој!).

5. Кога сматрате херојем у позоришту?

Херојима сматрам све људе који су у позоришту и уопште у култури, уметностима (примењеној и чистој), јер времена су таква да разни ветрови шибају у лице баш култури и углавном је култура празних џепова, а јаког срца да не посустаје, јер живи за идеју којом ће променити свет.

(овде остављам аплауз за храброст свим људима под капом позоришта и културе уопште)

6. Који је ваш омиљени кутак у Звездара театру?

Гардероба! Сумњали сте у одговор?! Верујем да ваша/наша Лидија (гардероберка позоришта) ту тајну зна. Волим када из тог чудесног полумрака под светло рефлектора заплешу све те хаљине, лептир машне и бисери… и почне нови живот!

[caption id="attachment_1033" align="aligncenter" width="333"]Из представе Трамвај звани жеља Фотограф: Никола Вукелић[/caption]

7. Да ли се сећате тренутка када сте заволели позориште?

Пошто моји корени потичу из града у коме су основани и дан-данас трају, Дани комедије (Јагодина), то је моје прво сећање на озбиљне (а духовите) представе, које су најпре гледали мама и тата, а онда се прикључиле сестра и ја.

8. Да нисте креатор чиме бисте се бавили?

Психолог или професорка књижевности! Свакако, свиме чиме бих се бавила, радила бих опет срцем и до краја.

9. Да ли имате омиљени цитат из представе?

“Срећа је веровати да си срећан.”

10. На крају, како бисте описали представу Трамвај звани жеља у три речи?

Груба, нежна, прочишћавајућа.