Press

FELIKS

 

Igraju:

Milutin Mima Karadžić, Feliks-Simeon
Filip Hajduković, Feliks-Dragan
Marko Gvero, Miladin Gojkić
Andrijana Oliverić, Marina Pejčić
Milena Damnjanović, Martinela Gojkić
Nikola Cvetković, Robert Gojkić

 

Pisac: Vladimir Kecmanović
Autori dramatizacije: Kosta Peševski i Darko Bajić
Reditelj: Darko Bajić
Scenograf: Magdalena Vlajić
Kostimograf: Marina Vukasović Medenica
Kompozitor: Dejan Pejović
Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović
Producent: Dragiša Ćurguz
Inspicijent: Goran Mladenović
Majstori svetla: Vladimir Radojević, Radovan Samolov i Petar Došenović
Majstori tona: Stefan Anđelić i Stefan Zdravković
Šminker: Marijana Golubović
Rekviziter: Dejan Tamindžija
Garderober: Milena Kovačević
Autor plakata: Šanta Đula
Autor video spota: Stevo Mandić
Dizajner: Aleksandra Ilić
Fotograf: Jakov Simović i Nikola Vukelić

 

Darko Bajić, reč reditelja

Predstava Feliks
Feliks je predstava koja govori o dva prevaranta, ocu i sinu. Međutim, ona ima jedan mnogo širi kontekst od priče o dva lika koji lažima i obmanama dolaze do svojih ličnih ciljeva. Taj kontekst govori o celom svetu, ovom u kojem živimo. Svetu u kojem je sve postalo relativno, i istina i laž. U takvom svetu ovakva dva antiheroja postaju romantični junaci koji više vole da varaju nego da budu prevareni.
A njihove sitne prevare možda su zapravo pobuna protiv sistema. Bez obzira da li smo ovde ili na nekom drugom kraju sveta.

E = m x (puta) c2(na kvadrat)

ENERGIJA istine = m (masa) podataka X (puta) c (brzina) informacije na kvadrat
Netačan podatak X (puta) ubrzanje interneta = (jednako je) VEST
Vest X (puta) brzina globalne komunikacije = (jednako je) istina

Globalna istina stvara uniformnost mišljenja.
Sve je relativno, zato je besmisleno da svi živimo, mislimo i stvaramo na isti način…
Feliks postavlja pitanje da li smo zaista svesni prevare u koju dobrovoljno ulažemo svoj život.

 

Feliks – do poslednjeg daha

Vladimir Kecmanović je pisac uzbudljivih preokreta i brilijantnih dijaloga, koji ne samo da stvara galeriju sjajnih likova već otkriva i onaj najtananiji, zabranjeni svet njihove podsvesti. Pisac nepresušnog istraživačkog duha, inspirisan istorijom i njenim posledicama, on gradi upečatljive i snažne scene koje izazivaju vašu znatiželju, ali i vašu maštu. Pisac se u svojim knjigama bavi kompleksnim sukobom istorije i vremena današnjeg, bez straha prolazi barijere od onih priča koje nikome ne pričamo do eksplozije uverenja i stavova koji nas provociraju. Kecmanović provocira istinom i u nama oslobađa misao bez autocenzure. Njegovi junaci su junaci do poslednjeg daha.
U njegovim romanima Novi vek donosi strah od nepoznatog. Kao da su njegovi likovi na početku obeshrabreni vremenom koje će doneti promene.
Taj strah je u književnost , kinematografiju, pozorište, doneo likove gubitnike. Likove koji gube, a da nisu ni započeli bitku… Preglomazna mašina liberalnog kapitalizma za pravljenje novca i nezaustavljivog mehanizma stvaranja profita, prosto melje nadu pojedinca za neko humanije sutra.
Kecmanovićeve knjige vraćaju veru u junake, veru u slobodan izbor, veru u borce i čudesnu alhemiju života koji možemo da proživimo po sopstvenom izboru. Zato je on dragocen pisac.
Kecmanovićevi junaci su Kostu Peševskog i mene do poslednjeg daha inspirisali da, jednu za drugom, napravimo dve dramatizacije za pozorište Zvezdara teatar. Pozorišni komad Osama – kasaba u Njujorku i danas izaziva oduševljenje gledalaca, frenetične aplauze, ali i snažan osećaj slobode, koji ih vraća u pozorište i daje im nadu da mogu da postanu junaci koji će promeniti stvarnost, budućnost, ili makar svoj život.

 

Vladimir Kecmanović, reč pisca

Priču o penzioneru koji na „originalan“ način uvećava svoje skromne
prihode čuo sam od jednog prijatelja negde početkom dvehiljaditih, u vreme
kada je otpočeo period „tranzicije“ koja će, pokazaće se, kao nekada put u
„komunizam“, da „permanentno teče“. Kada sam počeo da pišem roman o tom
liku, ključni problem koji se pred mene postavio nije bilo pitanje šta je
Simeon Rakić zvani Feliks bio pre nego što je postao penzioner i započeo
svoj novi biznis – sama se nametala pretpostavka da je bio prevarant.
Nevolja se sastojala u tome što bi evokacija prošlosti kroz antijunakove
reminiscencije za rezultat imala već viđen, ne naročito inspirativan
roman. Kako to obično biva, nakon mnogo mučnih premišljanja, spasonosno
rešenje javilo se naoko samo od sebe – umesto da Simeon lamentira nad
prošlošću, prošlost ga je sama posetila, i to sa pištoljem u ruci, u liku
ogorčenog vanbračnog sina koji je krenuo u poteru za sopstvenim
identitetom, a centralni deo priče poprimio je karakter duodrame. Drago
mi je što će se ta potentna dramska situacija, koja je romanu dala neophodnu
dinamiku, naći na pozorišnim daskama, gde joj – pre nego bilo čemu drugom
što sam do sada napisao – jeste mesto.

 

 

 

Kosta Peševski, reč autora dramatizacije

„Feliks“ je komad o pojavama s kojima se srećemo svaki dan: o deci koja ne
mogu da se odvoje od roditelja jer nemaju za to uslove, o roditeljima koji ne
žele da puste decu da se odvoje od njih jer se plaše da će ostati sami, o
ljudima koji beže iz zemlje u kojoj je život postao nepodnošljiv, o
familijarnom nasleđu – duhovnom i materijalnom koje je jedino uporište
koje je ljudima ovde ostalo. I na kraju ovo je drama o pojavi s kojom se
svakoga dana susrećemo najčešće – o prevari. Prevari koja nam se servira
svako jutro kako bacimo pogled na medije, izađemo iz kuće, odemo na posao.
O lokalnoj prevari koju doživljavamo od okoline, onih za koje radimo i
onih koje smo odabrali za vladare. I onoj globalnoj prevari u kojoj živi
ceo svet i u kojoj nas ubeđuju da se ne oslanjamo na zdrav razum i lična
osećanja već na laži kojima nas zasipaju. U svetu u kojem više ništa nije
onako kao što izgleda jedna od najmanjih i retkih pozitivnih prevara je ova
pozorišna iluzija u kojoj se čovek možda najbolje vraća ličnom razumu,
osećaju i urođenom instinktu.

 

 

 

 

Preuzmi plakat

 

Fotografije iz predstave Feliks
Kliknite na fotografiju da je preuzmete u punoj veličini
Prilikom preuzimanja fotografija, molim Vas navedite ime autora

Fotograf: Jakov Simović

 

 

 

POVEZANE VESTI

RADNO VREME BLAGAJNE

  Dragi ljubitelji pozorišta, Radno vreme blagajne u ponedeljak će biti izmenjeno zbog državnog praznika. U ponedeljak, 11. novembra blagajna Zvezdara teatra će raditi od 17:30 do 19:30 časova. Onlajn kupovinu ulaznica i dalje možete obaviti u bilo koje vreme.…

Detaljnije

NOVI BLOG: ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Foto: Nikola Vukelić Novi blog za sajt Zvezdara teatra napisao je Marko Misirača, koji je režirao predstavu „Bajka o pozorištu“. On u tekstu otkriva koja je uloga reditelja u stvaranju predstave, sa čim se on susreće na tom…

Detaljnije

PRVI BRK ANDRIJE KUZMANOVIĆA

  Na 28. „Danima Zorana Radmilovića“ glumac Andrija Kuzmanović je dobio nagradu „Zoranov brk“ za ulogu Pripovedača u predstavi „Osama-Kasaba u Njujorku“ Zvezdara teatra! Ovaj pozorišni festival koji se održava u Zaječaru pre svega je posvećen glumačkoj igri, a „Zoranov…

Detaljnije