Press

ФЕЛИКС

 

Играју:

Милутин Мима Караџић, Феликс-Симеон
Филип Хајдуковић, Феликс-Драган
Марко Гверо, Миладин Гојкић
Андријана Оливерић, Марина Пејчић
Милена Дамњановић, Мартинела Гојкић
Никола Цветковић, Роберт Гојкић

 

Писац: Владимир Кецмановић
Аутори драматизације: Коста Пешевски и Дарко Бајић
Редитељ: Дарко Бајић
Сценограф: Магдалена Влајић
Костимограф: Марина Вукасовић Меденица
Композитор: Дејан Пејовић
Сценски говор: др Љиљана Мркић Поповић
Продуцент: Драгиша Ћургуз
Инспицијент: Горан Младеновић
Мајстори светла: Владимир Радојевић, Радован Самолов и Петар Дошеновић
Мајстори тона: Стефан Анђелић и Стефан Здравковић
Шминкер: Маријана Голубовић
Реквизитер: Дејан Таминџија
Гардеробер: Милена Ковачевић
Аутор плаката: Шанта Ђула
Аутор видео спота: Стево Мандић
Дизајнер: Александра Илић
Фотограф: Јаков Симовић и Никола Вукелић

 

Дарко Бајић, реч редитеља

Представа Феликс
Феликс је представа која говори о два преваранта, оцу и сину. Међутим, она има један много шири контекст од приче о два лика који лажима и обманама долазе до својих личних циљева. Тај контекст говори о целом свету, овом у којем живимо. Свету у којем је све постало релативно, и истина и лаж. У таквом свету оваква два антихероја постају романтични јунаци који више воле да варају него да буду преварени.
А њихове ситне преваре можда су заправо побуна против система. Без обзира да ли смо овде или на неком другом крају света.

Е = м x (пута) c2(на квадрат)

ЕНЕРГИЈА истине = м (маса) података X (пута) c (брзина) информације на квадрат
Нетачан податак X (пута) убрзање интернета = (једнако је) ВЕСТ
Вест X (пута) брзина глобалне комуникације = (једнако је) истина

Глобална истина ствара униформност мишљења.
Све је релативно, зато је бесмислено да сви живимо, мислимо и стварамо на исти начин…
Феликс поставља питање да ли смо заиста свесни преваре у коју добровољно улажемо свој живот.

 

Феликс – до последњег даха

Владимир Кецмановић је писац узбудљивих преокрета и брилијантних дијалога, који не само да ствара галерију сјајних ликова већ открива и онај најтананији, забрањени свет њихове подсвести. Писац непресушног истраживачког духа, инспирисан историјом и њеним последицама, он гради упечатљиве и снажне сцене које изазивају вашу знатижељу, али и вашу машту. Писац се у својим књигама бави комплексним сукобом историје и времена данашњег, без страха пролази баријере од оних прича које никоме не причамо до експлозије уверења и ставова који нас провоцирају. Кецмановић провоцира истином и у нама ослобађа мисао без аутоцензуре. Његови јунаци су јунаци до последњег даха.
У његовим романима Нови век доноси страх од непознатог. Као да су његови ликови на почетку обесхрабрени временом које ће донети промене.
Тај страх је у књижевност , кинематографију, позориште, донео ликове губитнике. Ликове који губе, а да нису ни започели битку… Прегломазна машина либералног капитализма за прављење новца и незаустављивог механизма стварања профита, просто меље наду појединца за неко хуманије сутра.
Кецмановићеве књиге враћају веру у јунаке, веру у слободан избор, веру у борце и чудесну алхемију живота који можемо да проживимо по сопственом избору. Зато је он драгоцен писац.
Кецмановићеви јунаци су Косту Пешевског и мене до последњег даха инспирисали да, једну за другом, направимо две драматизације за позориште Звездара театар. Позоришни комад Осама – касаба у Њујорку и данас изазива одушевљење гледалаца, френетичне аплаузе, али и снажан осећај слободе, који их враћа у позориште и даје им наду да могу да постану јунаци који ће променити стварност, будућност, или макар свој живот.

 

Владимир Кецмановић, реч писца

Причу о пензионеру који на „оригиналан“ начин увећава своје скромне
приходе чуо сам од једног пријатеља негде почетком двехиљадитих, у време
када је отпочео период „транзиције“ која ће, показаће се, као некада пут у
„комунизам“, да „перманентно тече“. Када сам почео да пишем роман о том
лику, кључни проблем који се пред мене поставио није било питање шта је
Симеон Ракић звани Феликс био пре него што је постао пензионер и започео
свој нови бизнис – сама се наметала претпоставка да је био преварант.
Невоља се састојала у томе што би евокација прошлости кроз антијунакове
реминисценције за резултат имала већ виђен, не нарочито инспиративан
роман. Како то обично бива, након много мучних премишљања, спасоносно
решење јавило се наоко само од себе – уместо да Симеон ламентира над
прошлошћу, прошлост га је сама посетила, и то са пиштољем у руци, у лику
огорченог ванбрачног сина који је кренуо у потеру за сопственим
идентитетом, а централни део приче попримио је карактер дуодраме. Драго
ми је што ће се та потентна драмска ситуација, која је роману дала неопходну
динамику, наћи на позоришним даскама, где јој – пре него било чему другом
што сам до сада написао – јесте место.

 

 

 

Коста Пешевски, реч аутора драматизације

„Феликс“ је комад о појавама с којима се срећемо сваки дан: о деци која не
могу да се одвоје од родитеља јер немају за то услове, о родитељима који не
желе да пусте децу да се одвоје од њих јер се плаше да ће остати сами, о
људима који беже из земље у којој је живот постао неподношљив, о
фамилијарном наслеђу – духовном и материјалном које је једино упориште
које је људима овде остало. И на крају ово је драма о појави с којом се
свакога дана сусрећемо најчешће – о превари. Превари која нам се сервира
свако јутро како бацимо поглед на медије, изађемо из куће, одемо на посао.
О локалној превари коју доживљавамо од околине, оних за које радимо и
оних које смо одабрали за владаре. И оној глобалној превари у којој живи
цео свет и у којој нас убеђују да се не ослањамо на здрав разум и лична
осећања већ на лажи којима нас засипају. У свету у којем више ништа није
онако као што изгледа једна од најмањих и ретких позитивних превара је ова
позоришна илузија у којој се човек можда најбоље враћа личном разуму,
осећају и урођеном инстинкту.

 

 

 

 

Преузми плакат

 

Фотографије из представе Феликс
Кликните на фотографију да је преузмете у пуној величини
Приликом преузимања фотографија, молим Вас наведите име ауторa

Фотограф: Јаков Симовић

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

НЕВЕНА ВУКЕС: ЕМОЦИЈЕ СУ ИСТЕ СВУДА НА ПЛАНЕТИ

    Глумица Невена Вукес је завршила основне и мастер студије глуме на Факултету драмских уметности у класи професорке Гордане Марић. У Звездара театру игра у једној од представа са најдужом традицијом, у „Клаустрофобичној комедији” која је обновљена 2015. године…

Детаљније

КУЛТУРА У ДИГИТАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ

  У току је међународна конференција „Нови хоризонти културе, уметности и медија у дигиталном окружењу“. У овом научном скупу који организује Институт за позориште, филм, радио и телевизију, поводом тридесет година од оснивања института, учествује преко стотину истраживача из области…

Детаљније

НОВИ БЛОГ: ЧУВАРИ ПОЗОРИШНЕ ЧАРОЛИЈЕ

    Припремили смо нови блог у оквиру кога ћете сазнати које све драгоцености чува Музеј позоришне уметности Србије. Представа као jeдинствен тренутак, сусрет између глумаца и публике, не може се никад поновити. Материјални предмети који остају, као што су…

Детаљније