ТАЈНА ВЕЗА-СЕЋАЊЕ НА ДУШКА ТРИФУНОВИЋА

Купи улазнице Резервације

О ПРЕДСТАВИ

Писац:

ПРЕМИЈЕРА

ТРАЈАЊЕ

минута

Играју

Бранко Пражић

Немања Пражић

Тања Бошковић

Милан Цаци Михаиловић

Петар Пеца Поповић

Жељко Сремчев

Игор Лончар

Двојица блиских пријатеља, Душко Трифуновић, чудесни песник и Бранко Пражић, кантаутор, годинама су путовали и приређивали радост љубитељима Душкових стихова. Душко је казивао своје песме и причао цртице из свог пребогатог живота, а Бранко је уз гитару певао хитове који су написани на Душкове стихове. Једног леденог јануарског дана, Душко се преселио на Черат и тамо почива већ тринаест година. Бранко Пражић је наставио да чува успомену на пријатеља и сарадника. Креирао је програм у коме казује Душкове песме које највише воли, оживљава Душка кроз причице о њему и, наравно, пева. Пева песме које сви знамо. Тајну везу’’, Ти си ми била нај, нај,’’, Маскенбал’’, Пристао сам бићу све што хоће’’ и многе друге. Пева и песме које је сам компоновао на Душкове стихове. Тај амалгам поезије,музике и приче изазива носталгију, срећу и много позитивних вибрација.
Бранко Пражић је Новосађанин, један од пионира војвођанског рокенрола. Ушао је у све антологије југословенске рок музике. Основао је групе Цврчак и мрави’’ и Сунчеве пеге’’. Компоновао песме и писао текстове за друге певаче. Објавио је ЦД Бранко Пражић и Добре вибрације певају Душка Трифуновића’’.

Душко Трифуновић

Ја сад ходам с тим песмама овде по Војводини и имам дивног певача који се зове Бранко Пражић. Он је био својевремено Цврчак и мрав. Он узме гитару, има кола возимо се, причамо приче, помињемо тебе, помињемо све нас који смо некада значили нешто и да знаш да још увек народу значимо.”

Интервју за Радио Слободна Европа, водио Брано Ликић

Лазар Манојловић

У ноћи пред нову, 2007. годину, укључим све сијалице у стану и на тераси. Растјерао сам таму, која већ петнаест година влада. Са пуно свјетлости дочеках поноћ и уђох у ново љето са жељом да свијет живи у свијетлу, а не у тами.
У рукама чаша вина и књига Часна доколица” Душко Трифуновић, сјајни избор пјесама који је извршио заједнички нам пријатељ Перо Зубац. Тако сам са Душком ушао у нову, 2007. годину, а у јануару му је годишњица смрти. У јануару му дижу споменик на Брду Черат у Сремским Карловцима. А мени суза у оку над књигом изабране Душкове поезије. Вино, пјесма, свјетлост, само нема гитаре Бранка Пражића, нераздвојног Душковог друга, сапутника и сапатника посљедњих година који је маестрално пјевао Душкове пјесме уз звуке гитаре.”

Звездара Театар