KLAUSTROFOBIČNA KOMEDIJA

“Tekst Klaustrofobična komedija Dušana Kovačevića je izuzetno inspirativna, prepoznatljivo kovačevićevska, apsurdna i opora tragikomedija složene strukture. U komadu se prepliću tri toga događaja sa nizom literarnih referenci, na primer na Šekspirovog Otela i Čehovljevog Galeba. U njemu se sudaraju život i pozorište, pri čemu teatar anticipira stvarnost, što se može razumeti metaforički, da je pozorište pametnije od života, i da se u njemu mogu naći ublaženja nagomilanih teskoba u stvarnosti. […] Spoj odličnog teksta Dušana Kovačevića, njegove gorko ironične i otrežnjujuće obrade naopakosti savremenog života, i izuzetne igre glumaca, pokazao se kao sasvim dovoljan za uspeh predstave.”

Ana Tasić, Politika / više na linku

„Reditelj Darko Bajić postarao se da na sceni obezbedi što dinamičnije (i neprimetnije!) nizanje, odnosno smenjivanje prizora iz komada u nastajanju sa scenama iz životne realnosti u kojoj se komad piše. Takođe, reditelj je veoma precizno gradio prikaz dramskih odnosa, uspevajući da ih, u skladu sa potrebama, mizanscenski raščlani naglašavanjem satiričnih elemenata, uz nastojanje da i farsične prizore, kao i one što pripadaju teatru apsurda, duhovito prezentuje.“

Raško Jovanović, Pečat

“Oni koji su 6. novembra 1987. bili na premijeri komada Klaustrofobična komedija Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru, sinoć su imali dodatna očekivanja od nove postavke reditelja Darka Bajića. U foajeu, uz kartu, njih i one koji nisu gledali prvu verziju, sačekao je mini-plakat, nalik na naslovnu stranu Borbe iz 7. novembra 1987, na kojoj piše da je predstava sinoć odigrana sa uspehom, ali i vest da je junak iz drame Duška Kovačevića, odžačar Sava, pao sa zgrade, što se u drami i događa, da je posle velikog uspeha serije Sivi dom Darka Bajića u pripremi serija Zaboravljeni, kao i da je pobedio Leh Valensa, što je takođe važno za komad Klaustrofobična komedija. Na ovaj kreativan i originalan način, gledalac je zainteresovan i uvučen u vremenski vrtlog fakata, opsena i svojih ličnih sećanja i asocijacija. Ovim plakatom, koji je svaki gledalac dobio na tragu smo onoga što je hermeneutika dela Dušana Kovačevića, zapitanost da li je nešto stvarno ili nam se priviđa, svojevrsna vremenska dilatacija, koja krasi svako Kovačevićevo delo.”

Ana Vučković, Radio Beograd