Blog

PREKO SCENE DO ZVEZDA

 

U jubilarnoj 35. godini Zvezdara teatra sezona je otvorena izložbom „Preko scene do zvezda“ koju čine portreti glumaca koji su stvarali i uveličali istoriju Zvezdara teatra, koji su nas fizički napustili, iako će zauvek biti prisutni duhom. Na ovoj izložbi publika je imala priliku da se ponovo sretne neposredno blizu sa likom Danila Bate Stojkovića, Petra Kralja, Nebojše Glogovca, Miše Janketića, Mire Stupice, Milene Dravić, Milorada Mandića Mande, Danila Lazovića, Bore Todorovića i Dragana Nikolića. Na fotografijama su zabeleženi odeveni u kostime, u nekim od uloga koje su ispisale istoriju Zvezdara teatra, ali i u istoriju celokupnog domaćeg pozorišnog stvaralaštva. Mnogi njihove uloge i danas pamte i prepričavaju, vreme je da ih se još jednom zajedno podsetimo.

 

Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996)

Fotograf: Martin Candir

Danilo Bata Stojković

 

Od trenutka kada je kročio na scenu Zvezdara teatra kao već proslavljeni glumac, Danilo Bata Stojković ostao je tu do poslednjeg dana. Od 1987. godine do 2002. odigrao je sedam značajnih uloga i ukupno 1102 puta se poklonio oduševljenoj publici. Samo nekoliko dana pre nego što nas je zauvek napustio odigrao je predstavu „Profesionalac“.
Nemoguće je izdvojiti jednu od Batinih uloga kada su sve bile autentične, izvanredno osmišljene i besprekorno izvođene. Njegov Luka Laban iz „Profesionalca“ važio je za jednu od najvećih uloga na domaćoj pozornici, a za nju je osvojio pet značajnih nagrada. U predstavi „Klaustrofobična komedija“ bio je Sava odžačar, garavog lica i poštenog, dobrog srca. Za ovu ulogu dobio je Statuetu „Ćuran“ na 17. Danima komedije.
Na izložbi je izdvojena njegova fotografija iz predstave „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ u kojoj je Bata Stojković tumačio tri lika, tri brata koji su se prezivali Nos – Dragan, Bojan i Oliver. Zajedno sa Brankom Petrić, koja je takođe imala tri uloge, pojavljivao se na sceni svaki put u različitom kostimu i potpuno drugačijem liku. Na fotografiji je zabeležen u liku Olivera Nosa, koji je imao čudesnu moć da, kako je to govorio, barem prividno oživi mrtve.
Sve uloge Danilo Bata Stojković je gradio temeljno i strpljivo, sa puno detalja koji su bili presudni. Bio je tumač tragike svakodnevnog čoveka i kralj izmanipulisanih ljudi kojima je toliko puta na sceni ili na filmskoj traci dao glas i obličje.

 

Doktor Šuster (2001)

Fotograf: Martin Candir

Petar Kralj

 

Petar Kralj je u Zvezdara teatru ostvario ukupno šest uloga u predstavama „Hamlet u Mrduši Donjoj“, „San Kosovske noći“, „Navala“, „Naši sinovi“, „Doktor Šuster“ i „Jazavac pred sudom“.
Legendarna uloga doktora Nikole koji se pod stare dane, u penziji, priseća svog zanata-popravljanja cipela, je uloga po kojoj je Petar Kralj najprepoznatljiviji u Zvezdara teatru. Čarke i svađe doktora Nikole sa sestrom Divnom, koju je tumačila Jelisaveta Seka Sablić, ali i neverovatna ljubav i podrška koju jedno drugom uprkos svemu pružaju, čine ovu predstavu nezaboravnom. Bila je to predstava koja je otvorila Novu scenu Zvezdara teatra, premijerno 2001. godine.
Baš kao na izdvojenom portetu na izložbi, mnogi pamte Petra Kralja kao Doktora Šustera, kako sam sedi sa alatom u rukama i ekserčićima u ustima, naglas preispitujući svoj život, mrmljajući sebi u bradu o promašenim životnim odlukama. I dok mu se kratkotrajno pamćenje sve brže briše, sve se više seća ranih životnih iskustava, vraćajući se nekom boljem vremenu i tražeći šansu da ponovo počne život ispočetka.
„Jedina prava ljubav je kad možeš da pomogneš čoveku, sve druge ljubavi su prolazne“, ostaje kao jedna od ključnih poruka Doktora Šustera, koji je ceo život pomagao drugima, u oba svoja zanimanja.
Za ovu ulogu Petar Kralj osvojio je Statuetu „Ćuran“, „Zoranov brk“, nagradu „Ardalion“ i nagradu za glumu na Borinim pozorišnim danima. Predstavu „Doktor Šuster“ po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića,  svi zainteresovani imaju priliku da je pogledaju i danas, onlajn, putem sledećeg linka.

 

Kontuzov (2002)

Fotograf: Martin Candir

Nebojša Glogovac

 

Glumac Nebojša Glogovac u Zvezdara teatru je ostvario uloge u predstavama „Srpska drama“, „Parabelum“ i „Kontuzov“. Na izložbi „Preko scene do zvezda“ vidimo ga u ulozi Kontuzova, u istoimenoj predstavi koja je postavljena na scenu Zvezdara teatra 2002. godine, po tekstu Hrista Bojčeva i Nikole Pejakovića, koji je i reditelj.
Kontuzov je zaboravio sve o sebi, svoje ime, svoje poreklo, svoje zanimanje…Grupa ljudi sa kojom se zadesio u maloj srpskoj varošici, pomaže mu da ponovo dođe do svog identiteta, ali je taj identitet konstruisan njihovim idejama i željama. Tako u njihovim očima Kontuzov postaje pilot sa činom pukovnika, koji ima dobru penziju, lepu ženu, vikendicu…Kontuzov je prihvatio ovaj lik u tolikoj meri da kasnije kada sreće ženu koja ga prepoznaje i ispriča mu ko je on zapravo, nikako to ne može da prihvati.
U glumačkoj ekipi predstave bili su i Slobodan Boda Ninković, Boris Milivojević, Mladen Andrejević, Dubravka Mijatović, Paulina Manov / Aleksandra Cucić, Milena Grahovac, Nikola Pejaković / Igor Filipović.

 

Brzina tame(2006)

Fotograf: Sonja Žugić

Mihailo Miša Janketić

 

Prva predstava Miše Janketića u Zvezdara teatru bila je „Nečastivi na Filozofskom fakultetu“ , premijerno odigrana 1985. godine, nepunih godinu dana nakon što je osnovan Zvezdara teatar. Tumačio je lik sekretara komiteta Martinovića, i osvojio publiku komičnim elementima koje je utkao u ovu ulogu.
Jedna od najznačajnijih uloga Miše Janketića u ovom pozorištu bila je uloga Jagoše Kraja u predstavi „Klaustrofobična komedija“. To je prva predstava koju je u Zvezdara teatru po svom tekstu režirao Dušan Kovačević.
Skoro dve stotine puta Miša Janketić izlazio je na scenu u ulozi Jagoše, pretencioznog političkog funkcionera, bez jasnih ideoloških ciljeva, koji je na svojoj koži najbolje osetio onu čuvenu poruku koju ova predstava nosi – „pozorište potkazuje život“. Kada u pozorištu prepozna sebe i svoje loše postupke, u njemu se budi osećaj sramote, a to ipak odaje njegove vrline i ljudskost, sakrivenu duboko ispod maske hladnog čoveka, neophodne za uspeh u društvu u kom se nalazi. Za ovu ulogu Janketić je dobio Sterijinu nagradu na 33. Sterijinom pozorju.
Njegov portet na izložbi je iz predstave „Brzina tame“ koja je premijerno izvedena 2006. godine. Odigrao je ukupno šest uloga u Zvezdara teatru.

 

Privatna arhiva(2003)

Fotograf: Vukica Mikača

Mira Stupica

 

Već sa prvom predstavom u Zvezdara teatru Mira Stupica ostvarila je veliki uspeh. Bila je to predstava „Tetovirane duše“ po tekstu Gorana Stefanovskog u režiji Slobodana Unkovskog, koja je imala premijeru 1986. godine, i izvedena je stotinu puta. Za izvanrednu ulogu Altane, Mira je osvojila Zlatni medaljon sa likom Ljubiše Jovanovića. Njen monolog, ili tužbalica o besmislenosti sveta, nekoliko puta na kratko je zaustavljao predstavu zbog dugog aplauza.
„U igri Mire Stupice ima fascinirajuće lakoće, istinske iskrenosti, nečeg duboko uzbudljivog. Njen izraz je nenametljiv, prefinjen, čak i kada je lik koga donosi prost, vulgaran; a iza ugašenih očiju glumice, iza njenog okamenjenog, a ipak toliko pokretljivog lica, neprestano se otvara pogled na ponor unakažene ljudske duše“, pisao je Vladimir Stamenković za NIN o ovoj ulozi.
Mira Stupica igrala je u Zvezdara teatru i u predstavama „Zvezda na čelu naroda“, „Naši sinovi“ i „Đeneral Milan Nedić“ u kojoj je za lik Živke Nedić prema odluci Pozorišta mladih iz Novog Sada proglašena glumicom sezone 1992/93.

 

Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996)

Fotograf: Martin Candir

Milena Dravić

 

Čuvena Milena Dravić često je govorila da je Zvezdara teatar njeno pozorište, druga kuća. U ovom pozorištu odigrala je pet značajnih uloga u predstavama „Ptic i ptica ili kuća u kojoj je ponekad boravio i Andrić“, „Urnebesna tragedija“, „Kako potamaniti gamad“, „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ i „Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira“.
U predstavi „Ptic i ptica“, po tekstu Slobodana Stojanovića u režiji Dejana Mijača, zajedno su na sceni zablistali Milena Dravić i njen suprug Dragan Nikolić, koji su 1986. kada je predstava premijerno izvedena, već bili filmske i televizijske zvezde. Oboje su imali veoma zahtevan zadatak, po četiri uloge, što je zahtevalo efektne transformacije, brze promene kostima i karaktera. Tu priču koja se odvija za jednim stolom, priču koja počinje i završava se poslednjeg dana leta, Milena i Dragan svojim glumačkim umećem i talentom pretvorili su u pravi šou i riznicu glumačke bravure. Milena Dravić je za ovu ulogu osvojila Statuetu „Ćuran“ 1987. godine.
Ipak jedna uloga koju je Milena Dravić ostvarila u Zvezdara teatru izdvaja se po svojoj veličanstvenosti. To je uloga upravnice teatra, Katarine, u predstavi „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“. Ujedno to je i najdugovečnija pozorišna uloga Milene Dravić, koju je tokom 18 godina odigrala čak 314 puta.
Milena Dravić je govorila da je ulogu radila kao da u ruci ima muzički komad.
„Tekst su mi bile note i samo sam pratila to što je Duško iskomponovao. I vodila sam je tako prema kraju, prema krešendu. Taj kraj je bio njeno pucanje, od nemoći. Krah jedne ambicije. I pobeda nemoći“, rekla je Milena Dravić (Izvor: Monografija Milene Dravić, autorke Tatjane Nježić)
Izuzetno je upečatljiv kraj predstave uz čuvenu pesmu „The show must go on“. Upravnica Katarina tek tada odustaje, skida nakit, razmazuje šminku i poništava se pred publikom uz bolan krik. Ako bi se pravio izbor najboljih uloga svih vremena na domaćoj sceni, ova uloga svakako bi bila upisana među prvima.

 

Ljubavnik velikog stila(2005)

Fotograf: Sonja Žugić

Milorad Mandić Manda

 

 

Glumac Milorad Mandić Manda ostvario je pet uloga uloga u Zvezdara teatru, prvu u predstavi „Tri sestre – sto godina posle“ 1989. godine, a zatim i u predstavama „Ljubavnik velikog stila“, „Koza ili ko je Silvija“, „Svinjski otac“ i „Život u tesnim cipelama”.
Na izložbi „Preko scene do zvezda“ izdvojen je njegov portet iz predstave „Ljubavnik velikog stila“, koja je nastala po tekstu Reja Kunija u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića i premijerno je izvedena 2005. godine. Manda je tumačio lik komšije Stenlija Gardnera, poluupasanog, razbarušene kose, sa samo jednim navučenim tregerom. Zbog svoje radoznalosti komšija Stenli stalno upada u neprijatne situacije iz kojih ne ume da se izvuče.

U liku Stenlija, suseda čoveka za koga se ispostavlja da vodi dvostruki život i ima dve supruge, Manda je osvojio velike simpatije publike. Koliko god da se Stenli trudio da sačuva tajnu koju je saznao, njegova beskrajno komična naivnost i nespretnost dovode do toga da se klupko sve brže razmotava i tajna nezaustavljivo razotkriva. U glumačkoj ekipi predstave bili su i Milan Kalinić, Anastasija Mandić/Isidora Minić/Aneta Tomašević, Katarina Žutić, Janoš Tot/ Igor Đorđević i Srđan Ivanović.

 

Čaruga (1993)

Fotograf: Mitar Trninić

Danilo Lazović

 

Danilo Lazović je ostvario šest uloga u Zvezdara teatru i oko šest stotina puta poklonio se publici na sceni ovog pozorišta. Najdugovečnije predstave u kojima je ovde igrao su „Mala“, po tekstu Radoslava Pavlovića u režiji Darka Bajića i „Klaustrofobična komedija“ Dušana Kovačevića. Nezaboravna je njegova uloga policajca Vuleta u ovoj predstavi, za koju je nagrađen Statuetom „Ćuran“ na 17. Danima komedije 1988. godine.
„Izvan svakog klišea Danilo Lazović igra milicionera Vuleta: nogama u gradu, a glavom u zavičaju, Lazovićev Vule jeste bolna slika te dvojnosti“, piše Avdo Mujčinović u „Politici ekspres“ o ovoj ulozi.
Njegov Vule bio je druželjubiv i neposredan, ali ga je posao kojim se bavi navodio da emocije što jače priguši. Jedna scena ostala je u posebnom sećanju.
„Jedna od najsnažnijih scena u predstavi „Klaustrofobična komedija“ je kada milicioner iz svog toki-vokija sluša pesmu Ksenije Cicvarić i nemo plače, dok odžačar i poljska balerina, koja takođe jeca, svako za sebe, napokon spoznaju, ako već nisu slutili, da nema bekstva iz sveta u kome su zatečeni. Danilo Lazović je bio milicioner, i odigrao je tu ulogu moćno i potresno“, napisao je Feliks Pašić, za „Večernje novosti“.
Na izložbi „Preko scene do zvezda“ prikazan je portret Danila Lazovića iz predstave „Čaruga“. Igrao je još i u predstavama „Život Jovanov“, „Srpska drama“ i „Krivica“.

 

Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996)

Fotograf: Martin Candir

Borivoje Bora Todorović

 

Veliki domaći glumac Borivoje Bora Todorović bio je od samog početka jedna od najsjajnijih zvezda Zvezdara teatra. Igrao je u prvoj predstavi ovog pozorišta „Mrešćenje šarana“ koja je nastala po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača, premijerno izvedena 1984. godine. Neverovatan uspeh ove predstave koja je odigrana ukupno 251 put, izgradio je Zvezdara teatar. Za ulogu kuma Svete, Bora Todorović je dobio Statuetu „Ćuran“ na 14. Danima komedije i „Statuetu slobode“ na Slobodarskim svečanostima u Mladenovcu.
„Bora Todorović i ovaj put bio je osvedočeni majstor tumačenja malograđanskog pogleda na svet i ponašanja u liku kum Svete sa kratkom karakteristikom „gospodin“ za sve epohe“, pisao je Jovan Ćirilov za „Politiku“ o ovoj ulozi.
Uspedile su zatim i uloge u predstavama „Pazarni dan“, „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ i „Povratak“.
Na izložbi „Preko scene do zvezda“ predstavljen je u čuvenoj ulozi glumca Belog, u predstavi „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“. Ovu ulogu, koju je najbolje opisao Avdo Mujčinović kao igru „na ivici privatnosti i lika“, Bora Todorović prihvata nakon niza godina provedenih van pozorišta.
Bora igra starijeg glumca, koji i nakon brojnih godina životarenja na sceni nikako nije uspeo da zablista, a sada dobija zadatak da zadržava i zabavlja publiku dok predstava koja kasni ne počne. Publika je često sa ovacijama prihvatala njegove improvizacije, koje su ga inspirisale da u lik svaki put unese nešto novo.
Veliki deo predstave Bora Todorović provodio je sam ispred zavese, nižući dosetke kojima je zabavljao gledaoce. Za publiku je pevao, čitao, pričao priče od kojih će zauvek biti zapamćenja čuvena priča o tome kako je potpuno osedeo u svojoj sedmoj godini i tako dobio nadimak Beli.
Za ovu ulogu Bora je osvojio još jednog „Ćurana“ na 27. Danima komedije, i Zlatni medaljon sa likom Ljubiše Jovanovića.

 

Malo ljubavi, malo mržnje (1991)

Fotograf: Mitar Trninić

Dragan Nikolić

 

Oko pet stotina izvedenih predstava na sceni Zvezdara teatra broji glumac Dragan Nikolić, jedan od velikana domaćeg glumišta. U ovom pozorištu ostvario je pet uloga u predstavama „Ptic i ptica ili kuća u kojoj je ponekad boravio i Andrić“, „Urnebesna tragedija“, „Poljubac žene pauka“, „U plamenu strasti“ i „Malo ljubavi, malo mržnje“ iz koje je portret Dragana Nikolića u ulozi Marka Markovića, na izložbi organizovanoj povodom jubilarnog 35. rođendana Zvezdara teatra.
U predstavi „Ptic i ptica ili kuća u kojoj je ponekad boravio i Andrić“ Milena Dravić i Dragan Nikolić prvi put su radili zajedno na pozorišnoj sceni. Po rečima reditelja Dejana Mijača, komad je zamišljen kao veliki kavez u koji je onda pustio ptica i pticu, da se slobodno kreću i rade što im je volja i nevolja. Mnogi pamte ovaj zanimljiv let likova koji su naizgled bili poletni i ljupki, a u suštini lišeni slobode za kojom žude. Predstavu je pogledalo više od 16 hiljada gledalaca.
Uloga Valentina u predstavi „Poljubac žene pauka“ donela je Draganu Nikoliću Izvanrednu nagradu za glumu na 4. Zemun festu i Plaketu „Ljubiša Jovanović“. Bila je to trideseta premijera Zvezdara teatra i prva predstava u ovom pozorištu nastala po tekstu stranog pisca, Manuela Puiga, u režiji Egona Savina. Bogdan Diklić i Dragan Nikolić prikazali su prijateljstvo dva zatvorenika, homoseksualca i vernika revolucije. Nikolić je tvrdio da je njemu bilo teže da prihvati revolucionara Valentina nego Dikliću Molinu.
„Pretpostavljam da je Puig imao u vidu nekog mlađeg od mene, jer usijanost zbog ideje može da se prihvati samo kod mladog čoveka“, rekao je čuveni Dragan Nikolić.

 

Izvor: Monografija Zvezdara teatra autora Feliksa Pašića

Autor: Maja Milić

POVEZANE VESTI

VIRTUELNA IZLOŽBA ZVEZDARA TEATRA

    Izložba „Preko scene do zvezda“ otvorila je 8. oktobra 2019. godine novu sezonu Zvezdara teatra u jubilarnoj 35. godini od osnivanja ovog pozorišta. Izložbu čine portreti glumaca koji su stvarali i uveličali istoriju Zvezdara teatra, koji su nas […]

Detaljnije

VIDEO PRILOG SA OTVARANJA IZLOŽBE I NOVE SEZONE

  Nova sezona u Zvezdara teatru tradicionalno je otvorena 8. oktobra, na datum kad je 1984. godine izvedena prva predstava „Mrešćenje šarana” po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača. Povodom jubilarnog 35. rođendana u pozorištu je otvorena i izložba […]

Detaljnije