Blog

IZ ŠKOLSKIH KLUPA U POZORIŠNA SEDIŠTA

 

 

Kada su se pre mesec i po dana đaci vratili u svoje klupe, mediji su tome tradicionalno posvetili nekoliko priča i naslova. Koliko koštaju udžbenici, imaju li roditelji sredstva da ih priušte, šta kažu deca, raduju li se povratku u školu?

I mlađi i stariji na ovo pitanje najčešće uzdahnu, pa pored uobičajenih mladalačkih jadikovanja, navedu i dosta relevantnih razloga za negodovalje – nezainteresovani nastavnici, učenje lekcija napamet, nedostatak kreativnosti i zanimljivosti, strogost, odsustvo inovativnog pristupa…

 

 

Jedno je sigurno, deca prepoznaju trud da im se obezbedi nešto dobro za njih, i to umeju da cene i poštuju, makar bilo u potpunom neskladu sa popularnim standardima vršnjaka. Ne svi, ali većina ceni.

Postoje, i na svu sreću nisu malobrojni, oni profesori koji svakog meseca za svoje đake organizuju vannastavne aktivnosti, a jedna od njih je i odlazak u pozorište. Često ispred pozorišta možete videti grupu mladih kako čekaju da svi pristignu, jer čak i oni koji žive daleko od grada ne propuštaju ovu aktivnost. Okupe se, pa zajedno zauzimaju svoja mesta pre početka predstave. Profesorka Šeste beogradske gimnazije Olivera Levi kaže da svakoj generaciji upravo te predstave ostaju u najlepšem sećanju, naravno pored ekskurzije.

„Đaci dolaze redovno, bar jednom, dva puta mesečno. U prvom razredu gimnazije najčešće nisu oduševljeni kad im spomenem da ćemo ići u pozorište, ali kako vreme prolazi sve su više zainteresovani, čak i sami biraju koju predstavu žele da pogledaju. Posle svake predstave razgovaramo, naročito o društveno aktivnim temama. Pomognem im i uglavnom kroz priču dođemo do glavne ideje. To je i veoma lepa prilika za druženje. Čak mi se dešavalo da su đaci koji su završili srednju školu dolazili i tražili karte. To je odlična prilika da se sada, kada su na različitim fakultetima, okupe i lepo provedu kvalitetno vreme“, kaže profesorka Levi.

Organizovan odlazak  u pozorište sa odeljenjem za neke bude prvi susret sa ovom ustanovom kulture. Sve zavisi od porodice i sredine iz koje deca potiču, ali mladi retko imaju već izgrađenu naviku da gledaju predstave. To potvrđuje i profesorka Geodetske tehničke škole Jagoda Petrović Ukaj.

 

 

„Otići u pozorište nije lično nahođenje i lična potrebe. S te strane ne bih mogla da budem zadovoljna kao običan čovek, kao roditelj i kao nastavnik. Nemaju naviku da kažu da su čuli nešto zanimljivo i da žele to da pogledaju. Naviknuti su na ono što im je ponuđeno, što im je zadato. Jedan deo dece upoznaje pozorišni svet i toliko se vezuje za sve što se tu događa, pa to oduševljenje nesvesno prenose i na časove. Zaista se može uočiti da se oni drugačije ponašaju, da su oni više svoji. Promena se lako uoči kod mladih ljudi, naročito je drugi razred neko fino ogledalo razvoja. Primete se koraci u otvaranju njihove ličnosti što je veoma značajno za njihov dalji uspeh u bilo čemu“, kaže profesorka Jagoda Petrović Ukaj.

Promena ne bude samo unutrašnja, ona se vidi i spolja. Kada tek krenu u pozorište učenici umeju da budu bučni i nemirni, ali kako vreme prolazi trude se da budu što pristojniji čak i svečaniji. Kada dukserice i trenerke u kojima su u početku dolazili mladi odlože i umesto njih obuku košulje i sakoe, kada se kod njih primete lepi maniri, profesori čiji trud je najzaslužniji za dolazak đaka u pozorište budu ponosni, jer tada dobiju direktnu potvrdu da su ih usmerili u pravom smeru.

 

Autor: Maja Milić

POVEZANE VESTI

NOVI BLOG: ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Foto: Nikola Vukelić Novi blog za sajt Zvezdara teatra napisao je Marko Misirača, koji je režirao predstavu „Bajka o pozorištu“. On u tekstu otkriva koja je uloga reditelja u stvaranju predstave, sa čim se on susreće na tom…

Detaljnije

ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Stvaranje jedne pozorišne predstave za reditelja predstavlja jedno toliko autentično i posebno iskustvo da bi, verovatno, o svakom procesu stvaranja predstave reditelj mogao da napiše poseban tekst, dnevnik ili knjigu. Gotovo u istoj meri u kojoj je tzv.…

Detaljnije

TE DAVNE 1984. GODINE

  Pre tačno 35 godina, 8. oktobra, odigrana je prva predstava Zvezdara teatra „Mrešćenje šarana“ po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača. Bilo je to davne 1984. godine, koju svet pamti po mnogim turbulentnim događajima.     Ne samo…

Detaljnije