ЗОРАН ХАМОВИЋ, САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ПОЗОРИШТЕ

Зоран Хамовић, директор и главни уредник ИК Клио

Кад се каже бонтон у позоришту, извесно је да сви одмах помисле на све мање присутно „лепо понашање“ позоришне публике.

Лепо понашање није етикета која се залепи или пилула која се може попити пре уласка у театар.

Култивисање публике је процес и подразумева најмање две стране у садејству и контекст који то подстиче.

Иако ми тешко пада и увек се изнервирам кад звоне мобилни телефони, кад публика не зна да је представа почела или се завршила, не осећа кад треба, како и коме да аплаудира, кад се током представе гледаоци дошаптавају или шушкају кесама и папирима као да се на сцени ништа не дешава, кад долазе у кратким панталонама, раздрљени и неуредни итд. схватам да је тога све више, а као што се књига не купује због читања тако се и у позориште не иде због представе. Сусрет и идентификација с јунаком (писцем или глумцем) мотивисана је све више оним што је дневнопотрошно, жељом да се преузме рецепт за производњу пожељног вишка биографије и уђе у селебрити орбиту.

Разумевање и припадање уметности је основ за непрекидну потрагу и заједнички ангажман оних на сцени, оних у публици и оних иза сцене. Онда се бонтон подразумева и о њему се не говори. Кад театар подилази „ваздуплохову“ и „господину мортадели“ и кад се глумци одређују само бројевима онда морају рачунати и на публику ријалитија и тв серија. Тада је бонтон некако сувишан, а потреба за ординацијом за поправку понашања постаје насушна.

Упоран и добро осмишљен рад са младима је увек онај који даје резултате. Није лако створити масовну и лојалну публику међу младима. Али откривањем рада иза сцене, упознавањем са невидљивиим јунацима тетарске уметности, прилика да сагледају елементе позоришног чина, осећај да су награђени тим гестом позоришта, свакако би било живо училиште поштовања и успешно саветовалиште понашања.

На крају није згорег прочитати понешто од теоријске литературе која прати уметничку праксу у театру. Протумачити прво онима који играју, а онда и онима који гледају да знају да одреде обрисе, дубину и трајање сопственог уживања.