Nebojša Romčević

PASIVNO PUŠENJE

Kupi ulaznice Rezervacije

"Ne može kompjuter da zna o meni ono što ja ne znam."

O PREDSTAVI

Pisac:

Nebojša Romčević

Reditelj

Egon Savin

Scenograf

Vesna Popović

Kostimograf

Jelena Stokuća

Organizator

Dragiša Ćurguz

Majstori svetla

Radovan Samolov i Nemanja Calić

Majstori tona

Nikola Jovović i Novak Ašković

Rekviziter

Miodrag Tešović

Garderober

Lidija Nikolić

Fotograf

Nikola Vukelić

Dizajner plakata i video materijala

Stevo Mandić

Dizajner

Aleksandra Ilić

PREMIJERA

8.10.2016.

TRAJANJE

75 minuta

Igraju

Aleksandar Đurica

Radiša

Radoslav Milenković

Žan-Klod M'Bebe

Mladen Andrejević

Lakan

Marko Baćović

Džek Bauer

Iz predstave Pasivno pušenje
Iz predstave Pasivno pušenje
Iz predstave Pasivno pušenje
Iz predstave Pasivno pušenje
Iz predstave Pasivno pušenje
Iz predstave Pasivno pušenje

Egon Savin

Reč reditelja

Kada smo bili mali, učili su nas u školi da verujemo u komunistički raj. Mi smo bili uvereni da će Amerika i Engleska uskoro postati zemlje proletera. Proces se odužio. Ali utopije i pripadaju dečijim snovima.

Kada smo ušli u pubertet počeli su uz pomoć televizije da nas truju snom o naciji. Fanatično smo navijali za vođu i nacionalnu državu. Ta noćna mora koštala nas je mnogo naše i rođačke krvi.

Kada smo sazreli, uprkos kordonima srušili smo diktaturu i kolektivno se, na ulicama opijali snom o građanskoj slobodi, toleranciji, kulturi…Izgleda da je ovaj demokratski san imao najkraće noge.

Danas, kad smo već penzionisani, mantraju nam san o blagostanju i pravnoj državi u zajednici evropskih naroda. Pohrlili smo da uđemo kao da nam je poslednje. Trenutno smo zaglavljeni u vratima raja, jer vrata su tek odškrinuta da možemo samo da virimo u srećniji svet.

Šta ćemo sanjati ubuduće, nije više bitno. Prošao nam život sanjajući podmetnute snove.

Nebojša Romčević

Reč pisca

IMA LI NEKOG DA NIJE U PRAVU?

Jedno od večnih pitanja u vezi sa prirodom komedije jeste predmet komedije. Pa i danas, smatramo da neke teme mogu, a neke nikako ne bi smele da postanu komička građa.

Komedija ima tako opaku narav da svoj predmet izvrgne ruglu, desakralizuje ga, učini ga trivijalnim. Istorija je, s druge strane, pokazala da, sa izvesne istorijske distance, sva „sveta mesta“ u sebi nose i zrno autoparodije koja, s vremenom, dobija na snazi.

Možemo reći da je kontekst u kome živimo dramatičan i krvav; pun ljudskih i civilizacijskih drama, stradanja, gladi i nepravde. I svakako, to nisu teme koje lako mogu postati predmet komedije. Međutim, retorika i praksa, koje stoje iza čitavog užasa u koji smo uronjeni, to svakako jesu. Rat koji se odvija u mesu, začet je u rečima, štaviše diskursima, gotovim intelektualnim modelima kojima samo nedostaje Bog pa da budu dogme. U svaki od mnogih političkih diskursa ugrađeno je i dugme za samouništenje i uništenje drugih. Svaki od njih ima svoj sistem vrednosti unutar koga se zna ko su nevine žrtve, a ko su teroristi i ubice.

Kao da sve to nije već samo po sebi dovoljno komično, krvavo urnebesno, dodali smo i nama najdražeg komičnog junaka – Srbina intelektualca, lik koji umire da bi se dopao. U toj potrebi nasušnoj da se svidi, da bude pohvaljen od nekog komesara ili kancelara, naš će Srbin ostati bez ijednog ubeđenja, ali će za svako biti spreman da umre… ili bar da pusti druge da umru.

NAGRADE

Vesna Popović

  • Nagrada za scenografiju, 46. Dani komedije, Jagodina, 2017.

Pisali su o predstavi

  • “[Glumci] energično vode radnju sa osnovnim ciljem zabavljanja publike, ali ne onog trivijalnog, već kritički utemeljenog, samosvesnog. Humor se izvodi iz naših svakodnevnih života, borbe za preživljavanje, i prevodi se u grublje, oštro komične scene koje nam donose odušak od takve svakodnevnice.”

    Ana Tasić, Politika / više na linku

  • „Kada se pre više godina naš poznati dramatičar Nebojša Romčević, u svojstvu profesora Fakulteta dramskih umetnosti, uputio u Pariz da održi predavanja na jednom od prestoničkih fakulteta, obreo se na tamošnjem Aerodromu Šarl de Gol, i tom prilikom bio izložen nesvakidašnjem ispitivanju i zadržavanju jer je pogranična policija zbog greške kojom je zamenjen identitet našeg pisca u računaru (verovatno i zbog činjenice da je Srbin) pristupila posebnom tretmanu. To iskustvo pretočio je Romčević u komedijicu za četiri lica gde se glavni junak srednjoškolski profesor francuskog jezika Radiša uputio u Pariz da odnese sarme svojoj kćeri, koja živi i radi u Francuskoj. […] Ovo duhovito komedijsko štivo režirao je Egon Savin nastojeći da izvođenje ima ne samo dinamičan tok nego i inventivno prikazane neočekivane prizore sa smešnim iznenađenjima. U takvom nastojanju reditelj je potpuno uspeo.“

    Raško Jovanović, Pečat

Zvezdara Teatar