Filip Vujošević

GOZBA

Kupi ulaznice Rezervacije

"Mi ne znamo šta je to problem. Mi mislimo da je to neki... termin iz fizike."

O PREDSTAVI

Pisac:

Filip Vujošević

Reditelj

Veljko Mićunović

Scenograf

Vesna Popović

Kostimograf

Jelena Stokuća

Organizator

Dragiša Ćurguz

Asistent scenografa

Tamara Branković

Inspicijent

Rade Stojiljković

Majstor svetla

Radovan Samolov

Majstor tona

Nikola Jovović

Sufler

Dragana Anđelković

Rekviziteri

Miodrag Tešović i Vukašin Rakić

Garderober

Jelena Dunjić

Šminker

Branislava Ilić

PREMIJERA

16.11.2016.

TRAJANJE

75 minuta

Igraju

Nebojša Dugalić

Janko

Nataša Ninković

Radmila

Slaven Došlo

Nenad

Isidora Simijonović

Dušica

Olga Odanović

Baba

Tamara Krcunović

Suzana

Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba

Filip Vujošević

Reč pisca

Kako su radnici postali savremeni

Komad „O propasti srpske radničke porodice“ je napisan 2000. godine. U novoj produkciji u Zvezdara teatru, na predlog reditelja Veljka Mićunovića, izvodi se pod imenom „Gozba“ dok je podnaslov originalni naziv drame u kome je izmenjena jedna reč: „O propasti srpske savremene porodice“. Naizgled nebitna intervencija govori upravo o suštini promena kroz koje je naše društvo prošlo u prethodnih petnaestak godina. Nekada, priču o porodici koja jedva sastavlja kraj sa krajem i neumorno igra igre na sreću, nadajući se da će tako pronaći izlaz iz gotovo beizazlazne situacije, bilo je jedino logično staviti u milje propale radničke porodice. Drugačije ne bi bilo uverljivo. Jedino je za radničku klasu bilo rezervisano to postojanje na marginama društva praćeno verom u višu silu koja će doneti boljitak. Za građane je bilo nešto drugo, prefinjenije i sa više dostojanstva. Danas, čini se, ova priča funkcioniše ako je smeštena u bilo koju prosečnu srpsku porodicu, nezavisno da li se radi o „radničkoj“ ili „građanskoj“. Drugim rečima, radnici su postali građani, građani su ostali građani, tako da su sada svi zajedno građani. I svi su savremeni. I svima zajedno je preostalo jedino da veruju u višu silu.

Veljko Mićunović

Reč reditelja

Kakva je ta Gozba, savremena srpska? Je li to naša svakodnevica, izopačenih merila vrednosti u kojima je nenormalno postalo zabava, a normalno dosada? Gozba je tamo gde nažalost prave gozbe nema, a ni dosade. Gozba je opšte mesto, gde su otkaz, besparica, iščekivanje, praznoverje, nerazumevanje i nesreća komički apsurd u kome živimo. Toliko smo prinuđeni da se smejemo sebi da nas ta gorčina koja isplivava opija kao kakvo najplemenitije maštanje o boljem.

Zvezdara Teatar