Филип Вујошевић

ГОЗБА

Купи улазнице Резервације

"Ми не знамо шта је то проблем. Ми мислимо да је то неки... термин из физике."

О ПРЕДСТАВИ

Писац:

Филип Вујошевић

Редитељ

Вељко Мићуновић

Сценограф

Весна Поповић

Костимограф

Јелена Стокућа

Организатор

Драгиша Ћургуз

Асистент сценографа

Тамара Бранковић

Инспицијент

Раде Стојиљковић

Мајстор светла

Радован Самолов

Мајстор тона

Никола Јововић

Суфлер

Драгана Анђелковић

Реквизитери

Миодраг Тешовић и Вукашин Ракић

Гардеробер

Јелена Дуњић

Шминкер

Бранислава Илић

ПРЕМИЈЕРА

16.11.2016.

ТРАЈАЊЕ

75 минута

Играју

Небојша Дугалић

Јанко

Наташа Нинковић

Радмила

Славен Дошло

Ненад

Исидора Симијоновић

Душица

Олга Одановић

Баба

Тамара Крцуновић

Сузана

Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba
Iz predstave Gozba

Филип Вујошевић

Реч писца

Како су радници постали савремени

Комад „О пропасти српске радничке породице“ је написан 2000. године. У новој продукцији у Звездара театру, на предлог редитеља Вељка Мићуновића, изводи се под именом „Гозба“ док је поднаслов оригинални назив драме у коме је измењена једна реч: „О пропасти српске савремене породице“. Наизглед небитна интервенција говори управо о суштини промена кроз које је наше друштво прошло у претходних петнаестак година. Некада, причу о породици која једва саставља крај са крајем и неуморно игра игре на срећу, надајући се да ће тако пронаћи излаз из готово беизазлазне ситуације, било је једино логично ставити у миље пропале радничке породице. Другачије не би било уверљиво. Једино је за радничку класу било резервисано то постојање на маргинама друштва праћено вером у вишу силу која ће донети бољитак. За грађане је било нешто друго, префињеније и са више достојанства. Данас, чини се, ова прича функционише ако је смештена у било коју просечну српску породицу, независно да ли се ради о „радничкој“ или „грађанској“. Другим речима, радници су постали грађани, грађани су остали грађани, тако да су сада сви заједно грађани. И сви су савремени. И свима заједно је преостало једино да верују у вишу силу.

Вељко Мићуновић

Реч редитеља

Каква је та Гозба, савремена српска? Је ли то наша свакодневица, изопачених мерила вредности у којима је ненормално постало забава, а нормално досада? Гозба је тамо где нажалост праве гозбе нема, а ни досаде. Гозба је опште место, где су отказ, беспарица, ишчекивање, празноверје, неразумевање и несрећа комички апсурд у коме живимо. Толико смо принуђени да се смејемо себи да нас та горчина која испливава опија као какво најплеменитије маштање о бољем.

Звездара Театар