О ПОЗОРИШТУ

Звездара театар је отворен 8. октобра 1984. представом Мрешћење шарана
Александра Поповића, у режији Дејана Мијача.

ЈОШ УВЕК ТРАЈЕМО.
СВЕ ДРУГО ЈЕ ИСТОРИЈА.

О ДАНИМА КАДА СМО НАСТАЈАЛИ И ОНОМЕ
ШТО ЈЕ УСЛЕДИЛО ПОСЛЕ,РЕКЛИ СУ:

dusan-kovacevic

Нескривена тајна популарности – успеха Звездаре театра почива на чињеници да је већина глумачких звезда – најбољих или најпопуларнијих београдских глумаца – прешла у тим са Звездаре, стварајући репрезентацију „извођача уметничких радова“, по дефиницији Зорана Радмиловића, који се преселио у сећање кад је ово позориште рођено. Бата Стојковић, Бора Тодоровић, Мира Ступица, Петар Краљ, Милена Дравић, Драган Николић, Лазар–Лаза Ристовски, Сека Саблић, Бранислав Лечић, Богдан Диклић, Љиља Драгутиновић, Милорад Мандић Манда, Бранимир Брстина, Воја Брајовић, Драган–Гаги Јовановић, Лане Гутовић… и још двадесетак великих, значајних имена нашег глумишта, оставили су, што би се некад рекло, „неизбрисив траг“ у животу, раду, репертоару – постојању куће на Звездари. Већина њихових незаборавних улога одиграна је у праизведбама драмских прича наших писаца, дели- ма која су обогатила српску драмску књижевност. Тајна је и у томе да нема неке посе- бне тајне; све је било засновано на великом раду, ентузијазму и слободи стварања.

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ

Звездара театар је специфичан београдски феномен. По њему се Београд разликује од других градова у земљи и иностранству. (…) Само се у Звездара театру не труде да се од неког разликују: и родили су се у знаку привидно немогућег – играју озбиљно комедију, али тако да публика не примећује да они баш и неће да буду тако смешни колико се публика смеје. Стручњаци кажу да су то сатире, а то значи да шибају по нашим манама и слабостима, а публика баш ужива у тим слабостима као својим.

ЈОВАН ЋИРИЛОВ

dusan-kovacevic

Публика Звездаре нема профил, она је неухватљивог друштвеног и интелектуалног статуса. Њено присуство није модних порива, то није помама за педигре – поводом, то је просто мисија. Публика је ту зато што је ту, и томе није потребно никакво тума- чење. У џипу или тролом, блиндирани или са пролетерским исписницама, гледаоци Звездаре долазе на уметничку рекреацију и не одлазе кући без, минимум, десет минута овација.

БРАНКА КРИЛОВИЋ

С обзиром на све извеснију будућност која очекује наша позоришта, а на основу досадашњих искустава, Звездара театар се намеће као пожељан модел, као позориште од којег ћемо, с разлогом, имати шта да научимо.

АЛЕКСАНДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ

СВЕ ПРЕМИЈЕРЕ ЗВЕЗДАРА ТЕАТРА

ДАТУМ

ПРЕДСТАВ

ПИСАЦ

АДАПТАЦИЈА / РЕЖИЈА