Danilo Bata Stojković

DANILO BATA STOJKOVIĆ

(1934 – 2002)

BIOGRAFIJA

Rođen je 11. avgusta 1934. u Beogradu. Završio je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, u klasi profesora Tomislava Tanhofera.

Prvi angažman nakon završenih studija dobio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1959) a zatim je karijeru nastavio u Pozorištu Atelje 212 (1962). Poslednjih godina života njegov pozorišni opus vezan je za Zvezdara teatar gde je igrao od 1987. do 2002. godine i gde je odigrao sedam uloga sa čak 1.102 izvođenja.

Poslednju predstavu u ovozemaljskom životu odigrao je 13. februara 2002. godine, na sceni koja danas nosi njegovo ime. Bila je to predstava Profesionalac Dušana Kovačevića, u kojoj  je 416. put tumačio ulogu Luke Labana.

Odigrao je preko 80 pozorišnih uloga i snimio 68 filmova, više od 50 TV drama i 20 TV serija. Mnoge od njih danas čine antologiju i istoriju srpskog pozorišta i kinematografije.

Velika scena Zvezdara teatra nosi ime Scena Danilo Bata Stojković od 2011. godine.

FILIP DAVID

„Bata Stojković u punoj meri poseduje oba dara koja glumca čine velikim: sposobnost da izrazi tragično i sposobnost da ga preobrati u komično, da uspostavi vezu između ova dva naoko suprotstavljena osećanja, da vodi gledaoca od suza do smeha na način kako to čine samo najveći i najmoćniji.“

MIRA BANJAC

„Bata Stojković ne trpi male glumce, sa velikima je nemilosrdan. Družiti se sa njim nije lako, a raditi je žestoko. Svakako, Bata Stojković imaće svoj susret u istoriji sa velikanima.“

DUŠAN MAKAVEJEV

„Bata je čudesan glumac. Čim se pojavi na sceni, gledaoca nešto ščepa i on tog nesrećnika, koga Bata igra, odmah voli i odmah se veže za njega.“

JOVAN HRISTIĆ

„Taj Luka Laban jedna je od najvećih uloga koje smo poslednjih godina videli na našoj pozornici i ostaće i u najizbirljivijoj antologiji naše (kako bi rekao Laza Kostić) glumionice.“

VELIMIR LUKIĆ

„Bata Stojković je glumac i samo glumac, i pre toga i posle toga on i ne postoji. Mnoge sam večeri posle predstava proveo sa Batom i uvek sam imao utisak, bilo o čemu da je reč u tim kasnonoćnim pričanjima, da razgovaram sa onim što je privremeno sišao sa scene, gde zauvek prebiva i zaista traje, živi, diše i misli, i da je njegov silazak i dolazak među nas samo obmana i privid u platonovskom smislu, senka oživotvorene velike ideje glumca.“

DUŠAN KOVAČEVIĆ

„Bata Stojković je bio i ostao moj veliki prijatelj, zauvek. Iz ovog našeg prijateljstva – svakodnevnih susreta ili razgovora, ostvareno je nekoliko „umetničkih poslova“ koji su preživeli godine, decenije i XX vek. Radost rada je jedan od osnovnih preduslova da će predstava ili film to osećanje preneti i na publiku. Kao impresario velikog, očaravajućeg ciklusa, zvanog – život, Bata je odigrao uloge koje su ostale „lični karton“ jednog vremena i naroda u potrazi za sopstvenim identitetom… Jedan od najvećih glumaca kojeg smo imali i koga ćemo imati.“

DALIBOR FORETIĆ

„Postoje i ovdje i u svijetu uspješni tandemi dramskih pisaca i redatelja, ali teško je naći primjer takve konsenzibilnosti, u kojoj je dramski pisac našao svoga glumca, ili glumac svoga pisca, kao što je slučaj Bate Stojkovića i Dušana Kovačevića. Ne potcenjujući njegove ostale kreacije, niska likova nastala u Kovačevićevim dramama najviši su dometi Batina glumstva i kreativnosti. U tim likovima najbolje se može otčitati ono što Stojkovića čini velikim glumcem: njegove mijene u nepromjenjivosti.“

Pozorište
(izbor)

  • Play Strindberg

    (Edgar)

    Fridrih Direnmat

  • Purpurno ostrvo

    (Sava Lukič)

    Mihail Bulgakov

  • Emigranti

    (xx)

    Slavomir Mrožek

  • Ožalošćena porodica

    (Agaton)

    Branisalv Nušić

  • Cincari ili Korešpodencija

    (Simeon Njegovan Lupus)

    Borisalv Pekić

  • Audijencija-Vernisaž

    (Vanek)

    Vaclav Havel

  • Balkanski špijun

    (Ilija Čvorović)

    Dušan Kovačević

  • Klaustrofobična komedija

    (Sava odžačar)

    Dušan Kovačević

  • Profesionalac

    (Luka Laban)

    Dušan Kovačević

  • Urnebesna tragedija

    (Vasilije)

    Dušan Kovačević

  • Đeneral  Milan Nedić

    (Armijski đeneral  Milan Nedić)

    Siniša Kovačević

  • Lari Tompson – tragedija jedne mladosti

    (Dragan Nos, Bojan Nos, Oliver Nos)

    Dušan Kovačević

Film
(izbor):

  • Čovek iz hrastove šume

    Mića Popović, 1964

  • Zazidani

    Vojislav Kokan Rakonjac, 1969

  • Majstor i Margarita

    Aleksanar Petrović, 1972

  • Čuvar plaže u zimskom periodu

    Goran Paskaljević, 1977

  • Pas koji je voleo vozove

    Goran Paskaljević, 1977

  • Poseban tretman

    Goran Paskaljević, 1980

  • Ko to tamo peva

    Slobodan Šijan, 1980

  • Maratonci trče počasni krug

    Slobodan Šijan, 1982

  • Kako sam sistematski uništen od idiota

    Slobodan Šijan, 1983

  • Čudo neviđeno

    Živko Nikolić, 1984

  • Varljivo leto 68

    Goran Paskaljević, 1984

  • Balkanski špijun

    Božidar Nikolić, Dušan Kovačević, 1984

  • Sabirni centar

    Goran Marković, 1989

  • Podzemlje

    Emir Kusturica, 1995

Priznanja i nagrade (izbor)

  • Zlatni lovorov vijenac

    (MESS Sarajevo, 1971, Krivice; 1982. Audijencija – Vernisaž)

  • Oktobarska nagrada Grada Beograda

    (1972, Play Strindberg)

  • Statueta „Ćuran“

    (Dani komedije, Jagodina, 1981, Ožalošćena porodica; 1983, Balkanski špijun; 1988, Klaustrofobična komedija; 1990. Profesionalac)

  • Sterijina nagrada

    (Sterijino pozorje, Novi Sad, 1983, Balkanski špijun; 1990. Profesionalac)

  • Prva nagrada za najbolju mušku ulogu

    (Festival u Kvebeku, Kanada, 1984, Audijencija-Vernisaž)

  • Dobričin prsten

    (nagrada za životno delo, UDUS, MPUS, Zlatara Majdanpek,1990)

  • Srebrna arena

    (Festival jugoslovenskog filma, Pula, 1969, Zazidani)

  • Zlatna arena

    (Festival jugoslovenskog filma, Pula, 1984, Balkanski špijun)

  • Nagrada „Car Konstantin“

    (Filmski sureti, Niš, 1984, Balkanski špijun)

  • Nagrada „Pavle Vuisić“

    (nagrada za životno delo,Filmski susreti, Niš, 1989)