ВЕСТИ

Рифат Рифатовић

1. Како сте се одлучили да режирате комад Бетон махала?

Бане Трифуновић и ја смо желели да Пазару остане нешто од једног дивног фестивала аматерских позоришта у Новом Пазару (који сам ја правио са УНДП-ом, а Бане био промотер истог) – Youth Theater Festival. Дошли смо на идеју да радимо „Породичне приче“ Биљане Србљановић, али се након прве пробе десила магија и добили смо своје приче, приче које су се тицале и нас и глумаца и ситуације и времена… Тако да смо кренули у прављење овог што смо назвали БетонМахала. Бетон махала се направила из најчистије емоције коју човек може да осети.

2. Како описујете/тумачите јаке емоције и овације након сваке изведене представе?

Описујем као најтачнију реакцију публике на оно што се каже са сцене. Овације тешко да могу бити лажне. Са сцене се говори оно што добар део Балкана мисли, само што га јако тешко превали преко усана. Показује свима нама да смо сви у тој некој балканској махалици, у којој ће нам бити много боље ако се за почетак саслушамо и пробамо да најотвореније причамо о проблемима у којима ми живимо, сви, једни са другима или једни поред других.

3. Да ли имате омиљени цитат из представе?

Тешко питање. Мења ми се омиљени цитат, некако зависи од ситуације. Нек за ову прилику буде: „Где сте људи, добри људи?“

4. Како је текао процес рада на представи?

Процес је био крајње некласичан, али релативно једноставан. За ту једноставност сам/смо захвални глумцима, који су на своје задатке одговарали веома отворено, храбро и без фолирања. Ми смо се трудили да постављамо најтачнија питања и најтачније ситуације, а глумци су били веома јасни, одговорни и тачни у својим изборима одговора на задате теме. Некако је било дивно радити ову представу, без обзира на то што је процес трајао мало дуже него што је уобичајено. Они су тад сви били на факултетима и у школама, па нам се чинило да је то мало компликовано уклапати термине свих њих и наравно мене и Банета, који је сваког викенда 4 месеца долазио у Пазар, бар на један дан. Али сад нам је јасно да је све то вредело, веома. Добили смо нешто на шта је поносан свако ко је имао икакве везе са #betonmahalom, а да не говорим о нама који смо део овога и помало/помного живимо ову нашу причу.

5. Опишите у пет речи идеалног гледаоца Бетон махале?

Овде бих радије написао 5 фаза било ког идеалног гледаоца било које представе: резервисао своју карту, дошао на време, угасио телефон, препустио се магији па, на крају, после аплауза, рекао своје утиске (у бифеу екипи или путем било ког медија, социјалних мрежа, чега год).

Рифат Рифатовић

6. Са којим утиском или поруком бисте волели да публика изађе након одгледане представе?

Волим с којим осећајем већ излази публика са #betonmahale. Мало је чудан осећај за описати, али јесте микс среће и туге, беса и смираја, страха и храбрости… Нек публика долази у позориште, тешко да ће у позоришту, барем након Бетон махале, изаћи с било чим погрешним, па чак и ако им се не свиди. Ништа не доживљавамо исто, а одлично је да доживљавамо. Тако да, само нек они нама долазе.

7. Који је Ваш омиљени кутак у Звездара театру?

Волим Звездара театар. Као студент сам тамо полагао један од испита дикције код проф. Андријане Виденовић која је тада играла у Др Шустеру. Сећам се да сам се тад заљубио у све фотографије које су окачене о зидове Звездара театра. Сад ме ухвати „омиљеност“ од билетарнице, па ме држи до кабине за светло, преко бифеа и сцене.

8. Да ли се сећате тренутка када сте заволели позориште?

Мислим да је ово неки класичан одговор. У основној школи сам био део свих глумачких секција код моје учитељице Цице. Касније сам у средњој школи имао срећу да ми српскохрватски предсаје млада професорица Ада, која је била све осим класични професор, она се бавила нама и отварала нам очи оним што је она могла да нам да као педагог (овде укључујем све те представице у основној и средњој школи, које су део школског система). После сам дошао у драмски студио у Дом Културе у Пазару, који је касније прерастао у Регионално позориште. Утицај на појачавање љубави су имали они који су у то доба имали везе са Регионалним позориштем – Љиљана Ивановић и Аида Козар, као и Енвер Петровци, који је и сад неисцрпан извор љубави што позоришне, то и ове животне.

9. Да нисте глумац/редитељ чиме бисте се бавили?

Бавио бих се… ух… не знам. Знам да ми лопатања јако слабо иду. Морало би да буде нешто што има везе с уметношћу. Вероватно бих се још више бавио музиком. Иако и сад не знам да ли ми је глума или музика први избор кад је питање у чему више уживам док радим. Нек се ја бавим и позориштем и музиком преко бенда „Госпођо, бате“, лакше ми је да имам само ова два избора.

10. На крају, како бисте описали представу Бетон махала у три речи?

Љубав, љубав, љубав.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

ПРЕДСТАВА ВОЗ 100. ПУТ ПРЕД ПУБЛИКОМ

Представа Воз у којој играју Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић отвара нову позоришну сезону у Звездара театру. Сазнајте више!

Детаљније

ПРЕДСТАВА ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ У ПРЕДСЕЗОНИ

Предсезона у Звездара театру – Хипноза једне љубави     Сваког месеца их је било премало (иако их је некад било и шест!), улазнице су пребрзо продаване, а многи са нестрпљењем чекали излазак наредног репертоара и следеће извођење како би…

Детаљније

ТАЊА БОШКОВИЋ ОСВОЈИЛА НАГРАДУ НА ФЕСТИВАЛУ У МАКЕДОНИЈИ

Глумица Тања Бошковић, добитник је награде за врхунска глумачка остварења, за улогу Марије Калић у представи Сузе су ок Мирјане Бобић Мојсиловић, на јубиларном 25. Међународном фестивалу камерног театра „Ристо Шишков“ који је одржан у Струмици.

Детаљније